У апсолутној тишини, на највећој дубини мора до које се у хрватским водама стигло, посебном техником роњења српски рониоци пронашли су изгубљени носач тенкова. На зарон су кренула два пара ронилаца. Није ишло глатко, па је Мирко Бевења у воду морао без колеге.
– Услед свих тих техничких проблема ја сам био у приличној журби. Скачем у воду. Видљивост на дну је била седам до десет метара. Долазим до некаквог објекта. Није то било оно што сам очекивао. То сам видео одмах. Међутим, пошто немамо доле много времена, почео сам одмах са снимањем. У том моменту мислио сам да се налазим на прамцу брода, видим неки командни мост, снимам тај део и крећем даље – објаснио је ронилац Мирко Бевења.
Истакао је да, када је видио једну лансирну рампу, у суштини, тада је почео да размишља о броду.
– Знали смо да на тим локацијама постоје већ два-три потопљена такозвана тенконосца – додао је ронилац.
Љубитељи подводног свијета су, иначе, високообразовани кадрови – ИТ стручњаци, инжењери, микробиолози… и недјеља им је резервисана за зарон. Велике дубине за њих су привилегија. До сада су открили подводне објекте, олупине бродова, авиона, историјске остатке разних цивилизација. Нису заобишли ни пећинске системе.
– Уколико се неко баш заљуби у роњење и уколико су границе које рекреативно роњење поставља постале прилично ограничавајуће и жели да иде дубље, да остане дужи временски период на тој дубини и прави комплексније и захтевније зароне, онда је техничко роњење логичан избор – наглашава Дубравка Вејновић из ронилачког клуба "Тритон".
Ронилац Дане Џепчевски каже да је поносан на јадранску експедицију код Виса.
– Увек када завршимо са неком акцијом, остаје траг, остаје нешто што може да се подели са осталом ронилачком сценом па и јавношћу – каже он.
Ронили су широм сијета. Ипак, црногорске и хрватске воде најбоље познају. Роне и по Србији. Крупајско врело највише памте. Зиму ће искористити за обуку и планирање наредне експедиције. Кажу да планова имају више него времена. Остају тајанствени – наредну локацију не откривају.
Војна тајна
У ЈНА је било тридесетак бродова за превоз тенкова. Могли су да превезу три тенка или 200 војника. Коришћени су за десант и постављање мина. Онај који су рониоци пронашли код Виса потонуо је у зиму 1976. усљед јаког невремена. Свих 25 чланова посаде спасао је трговачки брод који је чуо позив у помоћ. Тај случај означен је као војна тајна.
Поред тенконосца, ова екипа ронилаца ронила је и због неколико великих бомбардера из периода Другог свјетског рата, јер је за вријеме рата на острву Вису био велики аеродром.
Извор: агенције
