Увид у опсесивно-компулзивну, и клептоманско-сакупљачку природу књижевности Ника Хорнбија. Колико ће ли некоме сутра бити занимљива, потпуно херметична препирка о најбољој првој пјесми, снимљеној икад са стране А на касети? Али данас јесте. И тад ће бити, ако англосаксонци буду још увијек владали земаљским шаром.
Описује живот приповједача, скоро исто као у «Стадионској грозници». Само кроз пет најболнијих раскида, у љубавној му историји. Обилато се користећи временским и семантичким поштапалицама, које нуди музичка индустрија. Једно од ријетких дијела филмске умјетности, којем би књига могла убити доживљај.
Сниман је добро, у хистеричној комбинацији музике и брзих кадрова. Одлично је одрађена сцена, када му прилази дегенерични и извраћени психолог. Објашњавајући да не треба да му облијеће око куће, гдје је сад његова бивша драга.
Све се сретно завршава у формулативне истине. Друге жене су боље од ваше само у машти, јер са њима нема проблема и старих испраних гаћа.Одише атмосфером, као да је сниман у Енглеској. Током гледања држи концентрацију, јер је и роман писан искључиво са таквом намјером.
(Редитељ: Стивен Фрирс; Улоге: Џон Кјузак, Ибен Хјејле, Кетрин Зита-Џоунс)
