Intervju

Даница Црногорчевић: Прво треба да пјевамо Господу, и да не очекујемо за узврат никакву славу ни овоземаљски успјех!

Даница Црногорчевић је млада умјетница која се бави извођењем етно и православне духовне музике, а која својим анђеоским гласом никога не оставља равнодушним. У интервјуу за Фронтал говори о љубави према етно и духовној музици, литијама које су се одржавале широм Црне Горе због спорног Закона о слободи вјероисповијести, као и о важности повратка вјери и традицији.

ФРОНТАЛ: Како је изгледао Ваш музички пут и одакле љубав баш према етно и духовној музици?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Помаже Бог свим читаоцима! Та љубав постоји још од раног дјетињства, усадили су ми је моји родитељи. А и трудећи се да останем досљедна свом васпитању које сам стекла тада, зато идем овим путем. Прво треба да пјевамо Господу нашем, и да не очекујемо за узврат никакву славу ни овоземаљски успјех... мени је то, видим, само дошло али та слава и успјех је мач са двије оштрице те се нисам потпуно предала само пјевању него то пјевање иде уз мој свакодневни живот, уз моју породицу, дјецу, уз моје пријатеље, рођаке, невоље и радости које сваки дан доноси свима нама. 

ФРОНТАЛ: Ваш први албум  под називом „Господе дођи“ издао је манастир Острог 2018. године, а велику улогу у реализацији истог имао је и Ваш супруг  ђакон Иван Црногорчевић, који је написао и текст за једну пјесму. Колико је труда, рада и љубави уложено у албум и колико сте задовољни постигнутим?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Снимање првог албума сам започела захваљујући мојој мајци Љиљани, јер да није било ње да ме подржи као прави родитељ не би било ни албума, бар га не би било у таквим околностима у којима је и сниман, и са таквим квалитетима које носи студио Андреја Андрејевића у Београду. 

Када сам снимила први дио албума, у међувремену сам се удала, и онда сам уз велику подршку мог супруга оца ђакона Ивана, завршила и други дио снимања. Јако је било тешко прикупити одређена новчана средства и привести крају тако велики пројекат. 

Отац ђакон Иван је написао прву пјесму која је посвећена васкрсењу Ловћенске капеле, која је наишла на велико одушевљење народа. Она се заиста по стилу разликује од многих пјесама. Затим је све техничке ствари око издавања албума у продукцијској кући “City records” такође он обавио, за мене је све то било немогуће одрадити због много животних искушења која смо тада имали. Али Богу хвала албум је издат и што је још већа срећа уз благослов нашег Митрополита Амфилохија у издању манастира Острог. Морам напоменути да је наша митрополија црногорско - приморска имала такође један дио новчаног учешћа у издавању овог албума. 

ФРОНТАЛ: Интересовање младих за духовну музику данас је све више изражено, као и то да се млади све више окрећу традицији и поштовању њених вриједности. Колико је заправо битан повратак вјери и традицији?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Најсрећнија сам када видим колико младих се све више окреће нашим правим исконским вриједностима, и надам се да ће истрајати у томе чврсто јер вријеме у којем живимо и вријеме које је пред нама носи разна помодарства, на први поглед “сладољубива”, притом јако горка за нашу душу. То је мамац за омладину, то је љубомора и гледање ко шта има, ко шта може, а овај други нема и не може, па би да се докаже и онда падне у очајање. Зато је доказивање и утркивање са својим другарима јако опасно, зато треба Господу Нашем да служимо и да свако од нас буде један цвијет из Његове баште, који истим интензитетом мирише и истом нијансом боја преовлађује у тој рајској башти али свако на свој начин. 

За младе је најбитније да буду у вјери, да одлазе у цркву, да се причешћују што више, па онда нека доприносе нашој традицији, не морају сви да пјевају, може се и на разне друге начине очувати васпитање у овом времену.  

ФРОНТАЛ: Широм Црне Горе се већ више од два мјесеца одржавају литије као вид протеста против Закона о слободи вјероисповијести. Како коментаришете спорни Закон и непрестану борбу народа да одбране светиње?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Само се Господу Богу захваљујем што је допустио да се народ у Православни пробуди у Црној Гори, баш сада пред овај свјетски крах који је наступио, пред ову пандемију. Није то било забадава, те литије су освештале наше градове и људе, те литије су учиниле чудо не само у Црној Гори него и много шире. 

Да се не обрука наша Црна Гора, да се наша дјеца не стиде кад одрасту. 

То сам и отпјевала у својој новој пјесми која ускоро треба да изађе, да Православље Црном Гором блиста и да ништа јаче од тога није. Па ево и сада када смо морали да се повучемо са литијама, у срцима нашег народа тиња вјера и ова пауза ће је само учини још јачом! 


ФРОНТАЛ: Велику подршку литијама и народу пружале су и комшије исламске вјероисповијести. Какву то поруку шаље и колико та подршка значи?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: То је доказ да се на литијима осјећа благослов Божији и благослов наших светаца које поштују и они који припадају другим вјероисповијестима. Сваки човјек тежи да окуси мир, љубав и радост а то се управо све вријеме осјећало на литијама. Са друге стране и они су свјесни колико су православни вјерници угрожени са овим законом који је донијет тако да су они тиме пројавили људску и пријатељску забринутост за нас и наше светиње. 

ФРОНТАЛ: Како видите цркву данас, које су њене слабости а шта је снага цркве?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: С обзиром на то да нисам теолог по струци него специјалиста историје умјетности, више бих могла да причам о самој грађевини цркве као такве. 

Али наравно да имам ставове о томе у чему је највећа снага цркве, и од чега не би смјели одступити ни данас послије толико вјекова постојања хришћанства. 

Највећа снага јесте у Крштењу, Причешћу, Покајању. 

ФРОНТАЛ: Шта бисте поручили нашем народу у овом тешком времену пандемије корона вирусом?

ЦРНОГОРЧЕВИЋ: Да буду стрпљиви, да не падају у очајање, да немају страх, да не паниче и да буду свјесни да их Господ неће напустити. Морају вјеровати. И да уз пост и молитву дочекамо Васкрсење Христово!

 

Аутор: Данка Савић
Twitter
Anketa

Da li vas samoizolacija čini nervoznim?

Rezultati ankete
Blog