Van Gal je stvorio nešto novo , u fudbalskom smislu(dugo čekano).
Napravio je toliko dugo čekanu inovaciju u smislu taktike,pa je sasvim neočekivano počeo utakmicu sa formacijom3-4-3 do sada neviđenu kada je holandski fudbal u pitanju.
I ne samo to,oni su toliko bili fleksibilni na terenu da su na volšeban način mijenjali formaciju u 5-3-2 ili čak 7-3.Sistemom trojki koji su vršili poptpuni presing na španske igrače koji imaju loptu i ,koji u takvoj konstalaciji odnosa i taktike ,nisu znali šta sa loptom da urade! Španci nisu znali .šta sa loptom da urade,eeej!
Stoga upoređujući Van Galovu genijalnost,sa Rembrantovom borbom sa tupim realizmom,čini se sasvim opravdana.Vraćajući se na priču da su Holanđani ,prevashodno kroz Barselonu 70-ih godina počeli sa stavranjam "tika-take",posljednju deceniju je usavršili do izluđivanja protivnika-možemo slobodno reći da su Holanđani "uništili " svoje čedo.
Piše: Srđan Šekara
