Нетипична психолошка драма. Патетична. Са интересантном причом, коју је сигурно написао бивши новинар. Ништа епохално. Изузимајући овај запис, све мирише да ће вече уз телевизор, отићи у ништавило без трага.
Изоставићемо и рекламе.
Након трауме с курвању склоном супругом (која је пробала продати њихово дијете и доживјела саобраћајку с смртним исходом), Којл одлази на Њуфаундленд. Његову прапостојбину. Сазнаје да је породица Којл гусарска, и да му је отац силовао ујну. То му каже рођак Нолан, који веже чворове и спаљује их у пећи. Да га ослободи проклетства куће на осами, у којој живи са кћерком. Запослио се у редакцији бродских новина, по имену Кљаста птица.
И то је оно заиста занимљиво уху и уму. Ту се допадне газди, али не и уреднику који га злоставља. Којл је борац против вјетрењача, односно танкера. Покушава доказати да нико не вјеша њихове слике на зид.
Проклету кућу је срушила олуја, и он каже: Ако чворови могу призвати олују, удављени оживјети, онда ваљда и сломљен човјек може зацијелити.
Сутрашњи наслов у Кљастој птици: Олуја срушила кућу… оставила предиван видик.
(Редитељ: Ласе Халстром; Улоге: Кевин Спејси, Џулијан Мур, Џуди Денч)
