Један од мање патетичних, из серије оних у којим игра Хју Грант. Далеко је од шмокље, какве иначе тумачи. Он је фрајер, спанђан са Бриџет која је донијела новогодишњу одлуку: сљедећу неће дочекати сама.
Њено изазовно облачење уроди плодом. Смува шефа, али он одустане код упознавања са родитељима. Она мијења посао, и ту се радња своди на хоће-неће. На крају, оставља обојицу кандидата који су се тукли око ње.
Конац је опет за Божић. Добија поклон у виду сазнања, да је Хјуов лик лагао. Добростивог шмокљу-адвоката (иначе најбољег друга), испалио тако што му је кресао бившу жену. Зато га овај мрзи. Бриџит се онда смува с поштењачином, уз обострано пожртвовање.
Женама на Западу куца биолошки сат. И много их је. Зато им се, у остварењима попут овог, посвећује дужна пажња. Као целулоидно-гинеколошки, и пропагандно-акушерски лијек за смирење. Нијесте само ви такве, него је и Рене Зелвегер… За подбацивање нашег наталитета су кривљи мушкарци. Због одсуства одважности на брак, треба снимити један домаћи, гдје у гаћама ми (мушки) имамо јајнике.
Филм се издаје уз увид у личне документе (пол и године старости).
(Редитељ: Шерон Мегуајер; Улоге: Рене Зелвегер, Колин Фирт, Хјуџ Грант)
