Не може се бити сигуран шта је. Не хтио да каже, него шта је овај филм уопште?
Амбициозан покушај, врло нафтично (придјев од нафта) смућкан. Има ту и романтичне љубавне драме, има и комедије, има научне фантастике, има мистике, и, понајвише – трилера.
Главни јунак Еван, не сјећа се скоро свих битних ствари из дјетињства. Наслиједио је то од лудог оца, али му се активира тек на студијима. Почиње се сјећати, али добија и способност да мијења прошлост.
Након што то схвати у драматичним околностима затвора; све се претвара у доста мање тинејџерски, а много више хорорно-трилерски Повратак у будућност. Гдје је Мајкл Џ. Фокса, замијенио Ештон Кучер. Плус, нема никаквих машина. Дечко све ради сам.
Прича се врти око три лика из дјетињства. Кели, Еванове симпатије, садистичког јој брата Томија, и дебелог другара Ленија.
На крају, скроз патетично, он успјева све ријешити. Тако, што се одриче љубави према Кели. Завршава годинама касније, мимоилазећи се на улици. А она никад љепша… (шмрц).
Потпуно формулативан и прекомбинован филм; на који утроших много више ријечи, него што исти изискује.
(Редитељ: Џ. Меки Грубер; Улоге: Ештон Кучер, Мелора Волтерс, Ејми Смарт)
