Проповиједао је новозавјетну вјеру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успио да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсијецањем главе, а предање каже да је царица преминула прије извршења царске наредбе.
На православним иконама и средњовјековним фрескама Свети Ђорђе је представљен како јаше коња у војводском одијелу и са крстастим мачем убија аждају, која је симбол паганске вјере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља у стојећем ставу са копљем или мачем у руци.
У православним манастирима Свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.
Свети Георгије је веома поштован у српском народу и слави се два пута годишње – 16. новембра као празник преноса моштију светитеља – Ђурђиц, и 6. маја, када се обиљежава дан његове смрти – Ђурђевдан.
Ђурђиц означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра.
По обичајном календару, у том периоду, ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, обућари и кројачи одмарају. Не иде се у лов на вукове.
Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити љута.
Према народном вјеровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом.
Извор: агенције
