Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева свјетлост.
"Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму", пише у вјерским књигама.
Икона Преображења често краси иконостасе, а на њој је представљен Христос на гори, окружен свјетлошћу, са саговорницима Илијом и Мојсијем, док тројица апостола, Петар, Јаков и Јован, уплашени леже на земљи.
У црквеним богослужењима празнује се седам дана, током којих се пјевају пјесме посвећене овом јеванђелском догађају.
Преображење пада увијек у вријеме Госпојинског поста зато је празнична трпеза обогаћена вином и рибом.
Бројни обичаји и вјеровања
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина, али и да се цијела природа преображава.
Такође се некад вјеровало да је Преображење посљедњи дан за купање у ријекама.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дијели народу, а у крајевима гдје нема грожђа, друго воће.
Oбичај је, такође, да се грожђе дијели и на гробљу за покој душа мртвих.
Вјерује се и да се на велики празник Преображење и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава, а ко то види и другом објелодани – изгубиће разум.
Преко дана се на Преображење не спава да се не би дријемало током године.
У виноградарским крајевима о Преображењу се окупљају они који су напустили завичај, у Метохији светковине су у Великој Хочи, под окриљем средњовековних Немањичких задужбина.
Извор: rts.rs
