БЕОГРАД – Бивши предсједник Републике Српске, Радован Караџић, апсолутно остаје при својој одлуци да се не појави у судници у Хашком трибуналу у понедјељак, 26. октобра, када му је заказан почетак суђења, а одбрана не одбацује могућност покушаја наметања браниоца.
Један од чланова Караџићевог правног тима, београдски адвокат, Горан Петронијевић, рекао је да постоји могућност да се Караџићу наметне бранилац по службеној дужности, али да се тада поставља питање противправности таквог акта.
Петронијевић је оцијенио да, уколико би суд поставио браниоца Караџићу са намјером да уђе у поступак, нема тог адвоката који би милион и сто хиљада страна, 45 000 докумената и више десетина хиљада сати фоно и филмског материјала који се тичу процеса могао да прегледа за мање од двије године.
"Значи, треба најмање две године, а ми тражимо само десет мјесеци. У чему је онда проблем, значи имају лоше намере, а није у питању време", рекао је Петронијевић, додавши да је један од сценарија у понедјељак да суд покуша Караџићу да наметне браниоца.
Напомињући да су сценарији постављања бранилаца против воље окривљеног већ неколико пута чињени у случајевима Слободана Милошевића, Момчила Крајишника и Војислава Шешеља, Петронијевић је додао да би волио да види "тог човјека, из које је адвокатске коморе свијета, а који може да прихвати одбрану у таквом компликованом случају и каже да је спреман за суђење".
"Ако тај бранилац треба да буде фикус у тој судници, онда ћемо поставити питање његове одговорности, јер нема ниједне адвокатске коморе света која нема одредбу да адвокат мора стручно и савесно да обавља свој посао", рекао је Петронијевић.
Хашки тужилац Серж Брамерц рекао је да су у коначној оптужници Караџићу задржани почетни елементи, етничко чишћење у општинама, опсада Сарајева, злочин у Сребреници и узимање "плавих шљемова" за таоце, те најавио извођење више од 400 свједока, док свједоци одбране нису објелодањени.
Тужилаштво Хашког трибунала поднијело је 19. октобра Судском вијећу прецизирану оптужницу против Караџића, према којој је оптужен је, као и у претходној, по 11 тачака за ратне злочине и злочине против човјечности, укључујући двије тачке за геноцид током рата у БиХ од 1992. до 1995. године.
Караџић је обавијестио Судско вијеће Хашког трибунала да ће бојкотовати почетак суђења, заказан за 26. октобар, јер одбрана није имала довољно ресурса и времена да се припреми.
Караџић је 21. јула 2008. године ухапшен у Београду, а 30. јула је пребачен у Хаг. Од почетка процеса негира кривицу и тврди да је 1996. закључио са америчким дипломатом Ричардом Холбруком споразум о имунитету, према којем неће бити процесуиран пред Хашким трибуналом.
