На београдском Новом гробљу данас је, уз највише војне и државне почасти, обиљежено девет деценија од смрти војводе Живојина Мишића, једног од најбољих војсковођа у Првом свјетском рату.
Церемонију одавања државних и војних почасти предводио је начелник Генералштаба Војске Србије, генерал-потпуковник Милоје Милетић, који је подсјетио на животни и војни пут војводе Мишића.
Он је истакао да је Мишић захваљујући изванредним командантским способностима и огромном доприносу у побједи савезника у Првом свјетском рату уживао велики углед међу колегама из Француске, САД, Русије, Велике Британије и многих других земаља.
„Његове замисли ушле су у историју ратне вештине и изучавају се на војним академијама широм света”, рекао је начелник Генералштаба Војске Србије.
Милетић је истакао да се припадници Војске Србије са поносом сјећају војводе Мишића истичући да нас његова дјела обавезују „да чврстим корацима наставимо путем изградње и стварања јаке и модерне српске војске”.
Државној церемонији присуствовали су и високи званичници Министарства рада и социјалне политике, града Београда, потомци војводе Мишића, као и представници великог броја удружења грађана.
Након церемоније полагања вијенаца, присутнима се обратио и потомак војводе Мишића Душан Марјановић који је подсјетио на његов животни пут.
Претходно, свештеници Српске православне цркве су одржали помен војводи Мишићу.
Војвода Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један је од најбољих војсковођа Првог свјетског рата.
Војно образовање стекао је у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију.
У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за побједу над Турцима 1912. године у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог свјетског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде.
На сопствену молбу, 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је била запала у веома тешку ситуацију.
Приликом повлачења српске војске 1915. године, операције Прве армије су знатно помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, који је припремио њемачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.
Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске.
