БАЊА ЛУКА – Професор бањoлучког Правног факултета Петар Кунић сматра да уставне промјене које су предложене током разговора на Бутмиру представљају озбиљну тенденцију ка регионализацији БиХ и да су као такве врло опасне и апсолутно неприхватљиве за РС.
Кунић је у изјави рекао да је врло опасно мијењати статус Вијећа народа и преносити га на заједничке институције БиХ, јер то представља губљење републичких нити, чиме се руши карактер БиХ као федералне државе у којој је РС федерална јединица и то је корак ка регионализацији.
"Вијеће народа мора имати спону са федералним јединицама, односно ентитетима, јер губљењем те нити губи се могућност утицаја на Вијеће народа да заустави одређене одлуке које се доносе на државном нивоу, а које су од виталног интереса за ентитете", истакао је Кунић.
Он је рекао да предложена уставна рјешења током састанка на Бутмиру немају реалну основу, јер нико у РС не може прихватити такве промјене Устава БиХ које значе мијењање односа снага и рушење баланса успостављеног у Дејтону, практично мијењање Дејтонског мировног споразума.
Према његовим ријечима, РС је једноставно условно осуђена да не може прихватити предложене промјене Устава БиХ, осим одређених промјена које се односе на усклађивање Устава БиХ са Европском конвенцијом о заштити људских права и неке техничке поправке.
"Могу међународни званичници говорити да се држе Дејтонског споразума, а они га разграђују и то је чињеница посебно видљива у предложеним измјенама и допунама Устава БиХ", нагласио је Кунић.
Кунић је закључио да су бутмирски преговори на неки начин само представљали испитивање пулса страна који би требало да постигну договор око уставних промјена у БиХ, оцјењујући да међународни фактор који је укључен у тај процес неће то тако лако и брзо напустити.
У војној бази међународних снага у Бутмиру код Сарајева одржане су двије рунде преговора званичника САД и ЕУ са представницима политичких странака у БиХ, ради формирања функционалнијих институција на државном нивоу како би БиХ могла да напредује ка евроатлантским интеграцијама. Преговори, на којима су изнесени различити ставови странака о кључним реформама, одржани су 9. октобра, те 20. и 21. октобра.
