Заслужни министар просвјете БЈРЦГ, чији је радни наслов “Славољуб Стијеповић” је у позиву на изгласавање Закона о забрани српског језика истакао уставно одређење да је црногорски језик службени.
”Славољуб Стијеповић” је најавио скоро предлагање закона о службеној употреби црногорског језика. Нагласио је да актуелна власт нема никакву намјеру да било кога дискриминише, а опозиционим посланицима поручио да љутњу треба да упуте творцима актуелног Устава.
Гласовима посланика владајуће коалиције, усвојене су јуче измјене Закона о општем образовању док је опозиција напустила салу у тренутку гласања.
Опозиција је оштро критиковала владино рјешење и тражила да се закон повуче из процедуре, јер се законом дискриминише српски језик и наставља политика подјела у Црној Гори.
Божидар Вуксановић, посланик ДПС-а, је имао посебно запажен наступ:
“Зар треба да кажемо да наш црногорски језик треба да буде предметом неког компромиса и да буде стављен у запећак, да би се задовољавао неко ко је био против државе, против државних симбола, против заставе, против химне и који, сваки пут када се поставља питање црногорске државе, напуста парламент”, упитао је Божидар Вуксановић.
Апартхејд
Дакле, да поновимо.
Оно што се сада у домаћој свакодневици назива државом је криминална, тајкунска мрежа која контролише униформисану силу, а простире свој утицај на 13812 квадратних километара. Српски народ је под суровим притиском окупационе власти, која је свој кредо записала у акту, популарно названим Устав. У њему су уцртани механизми одржавања институционалне репресије над српским народом и његовом културом. Консензус владајуће црногорске коалиције почива на темељној, тек благо нијансираној мржњи према свим облицима српског националног идентитета и интересима српског народа у БЈРЦГ. Да је на сцени апартхејд по свим елементима, то је јасно и онима који имају проблема са чистим изговором те ријечи страног поријекла. Није само пуки куриозитет да су неки од њих управо творци тог концепта. Обиље примјера дискриминације дати кроз прецизне и застрашујуће доказе одсуства Срба у државној структури, фалсификовању и затирању културних вриједности српског народа, употребе државног и парадржавног репресивног апарата, покушаја асимилације, пријетњи, убистава, монтираних судских процеса …
Первертирана и патологизирана политичка свијест је у БЈРЦГ изједначила јачање државе са урушавањем свих обиљежја српског идентитета у њој. Дакле, БЈРЦГ је тамница српског народа у којој окупациона власт врши културоцид и етноцид над њим. Као таква, БЈРЦГ нема услова да преживи.
ИН4С
