Glasanje za nezavisnost Škotske na referendumu 18. septembra moglo bi da podstakne "nepredvidive lančane reakcije" u Ujedinjenom Kraljevstvu i kontinentalnoj Evropi, rekao je Bilt u intervjuu za Fajnenšel tajms.
"Mislim da će to imati mnogo dublje implikacije nego što ljudi misle", rekao je Bilt, bivši premijer Švedske i specijalni izaslanik za Balkan od 1999. do 2001. godine.
"Balkanizacija Britanskih ostrva je nešto čemu se ne radujemo. Ona otvara mnogo toga, posebno u Škotskoj, ali takođe u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kakve su implikacije za irsko pitanje? Šta će se desiti sa Sjevernom Irskom?", rekao je Bilt.
Kako je ocijenio Bilt, ukoliko ishod referenduma bude pozitivan, to će pokrenuti turbulentan proces u ostatku Ujedinjenog kraljevstva – Engleska, Vels i Sjeverna Irska najvjerovatnije će morati da preispitaju neke od odredbi svog članstva u EU.
"Glasanje je jedna stvar. Ali onda će biti relativno bolan period odvajanja i kako će to uticati na odnose sa EU? Mislim da će biti preispitivanja glasova (koje Ujedinjeno Kraljevstvo ima u donošenju odluka u EU)", rekao je Bilt.
Bilt je takođe upozorio na opasnosti da Britanija napusti EU pošto je britanski premijer Dejvid Kameron najavio održavanje referenduma o članstvu do kraja 2017. godine.
"EU bi izgubila značajan element globalnog uticaja. To bi bila čak veća katastrofa za Ujedinjeno Kraljevstvo", dodao je Bilt.
Istraživanja pokazuju da je mala vjerovatnoća da se Škotska odvoji od Britanije, sa gotovo 40 odsto glasača protiv nezavisnosti, a 30 odsto za, ali još postoji dovoljno neopredijeljenih Škota čiji bi glas mogao da utiče na ishod referenduma, naveo je Rojters.
Ključna pitanja koja se mogu pojaviti tokom debate za ili protiv nezavisnosti su ekonomski uticaj odvajanja, koju valutu bi mogla da koristi nezavisna Škotska i članstvo Škotske u EU.
Nakon glasanja, škotska vladajuća Nacionalna partija postavila je period od 18 mjeseci da preispita uslove nezavisnosti a njen lider Aleks Salmnond je naglasio da Škotska želi da ostane u EU.
izvor: RTS
