1978. Летиција Батаља храбро је изашла на главни трг у мјесту Корлеоне, сједишту сицилијанског клана и поставила ауторске фотографије жртава мафије.
Она није само фотографисала бројна убиства на улицама Палерма ( њен родни град) него је и откривала повезаности мафије и италијанских политичара.
На почетку своје каријере писала је неилустроване чланке за, сада већ забрањени часопис Л'Ора. Временом је схватила да може да подигне популарност фотографијама. Купила је први фотоапарат и до данас фотографија је остала њена страст.
Током своје дугогодишње каријере фотографисала је преко 600 хиљада ситуација о којима је послије извјештавала у новинама.
Летиција је фотографисала реалност Коза Ностре, оно што остане када мафија оде из стана или са улице. Међу „крвавим“ фотографија ту су и фотографије дјеце и младих људи са улица Палерма и других сицилијанских градова.
Тако се на зиду њеног стана нашла урамљена фотографија дјевојчице са фудбалском лоптом.
„Сан о њеној будућности у њеним очима“, био је коментар Летиције за ову фотографију. Годинама касније, ауторка се вратила у заборављени крај не би ушла у траг, сада већ одраслој жени са фотографије, али је потрага била безуспјешна.
У великом опусу фотографија, једна се посебно издваја. То је фотографија Розарие Косте, жене погинулог телохранитеља, Ђованија Фалконеа.
Фалконе је био судија, спезијализован за вођење случајева против мафије. Убијен је 1992. године. Розарија је на сахрани одржала говор у коме је позивала да се борба против мафије не прекида и поручила: „Опраштам вам, али сада морате да паднете на кољена“.
Летицијин живот је стално био у опасности. Добијала је пријетње, ломили су јој фотоапарате, пљували је док је ходала улицом. Добила је и анонимно писмо у којем јој је поручено да заувијек напусти Палермо јер је њена казна већ одређена. У то вријеме су јој власти понудиле и обезбјеђење, али је она то одбила рекавши да би тиме изгубила своју слободу.
Њен рад се исплатио. 1993. године њене фотографије су помогле полицијским инспекторима да открију везе италијанског премијера Ђулија Андреотија са мафијом.
Летиција је 1985. године добила мјесто у градском вијећу Палерма, а касније и у регионалном парлементу.
Њене фотографије су постале дио италијанског културног насљеђа и свједоче о тамним и крвавим година.
Издала је двије књиге фотографија, а црно бијеле фотографије се и данас могу видјети у галеријима у Риму.
Иако су крвави дани владавине Коза Ностре далеко иза човјечанства, у интервјуу из фебруара 2014. године, Батаља је у вези са мафијом у данашње вријеме изјавила:
„Немојте мислити да је мафија нестала. И даље је ту, посебно у сицилијанској политици. Данас је теже фотографисати мафијаше јер имају дипломе, носе одијела, раде у банкама и баве се политиком. То нису исти сељаци које смо имали прилике да видимо у прошлости. И даље има насиља и корупције, огроман број људи је приморан да плаћа рекет. Важно је да данас знамо цијелу истину. И даље нам је потребно добро новинарство да би се то десило.“
Фронтал/А.Г.
