– До тог помирења може се доћи једино објективним, чињеничним и научним приступом лишеним политизације било које врсте. Брутални злочини почињени у два свјетска рата и у посљедњем рату деведесетих година прошлог вијека заправо су директна посљедица политизације ранијих злочина и спољних манипулација. Нажалост, чини се да се баш ова два фактора поново уједињују и убрзавају са свих страна. Куд то у крајњој линији води, није тешко погодити. Ко год да је на том путу и из било којих мотива, умишљајно или нехатно, заправо додаје уље на ватру будућим пожарима на овим просторима, каже Грмуша.
"Против сам политичке инструментализације било којег трагичног појединачног догађаја и сматрам да Уједињене нације заправо требају да формирају независну и стручну комисију која ће на деполитизован, стручан, објективан и концизан начин извршити анализу и сачинити документ од историјског значаја и који ће садржавати истинит приказ свих злочина почињених у великом балканском рату који је трајао цијели двадесети вијек. Унутрашња динамика ратова на овим просторима у XX вијеку јесте једна јединствена цјелина, а ратови деведесетих година прошлог вијека нису неки изолован инцидент, него директан наставак сукоба који је због глобалних прилика заустављен у цијелом свијету 1945. године. Јасно је, да није било тих глобалних утицаја да рат на овим просторима не би био заустављен 1945. године".
"О овој чињеници се никад није отворено, објективно и непристрасно разговарало. Због тога су се десили трагични догађаји деведесетих година прошлог вијека, а због тога и данас имамо наставак сукоба, за сад неоружаним средствима. Република Српска није настала као израз неког посебног политичког плана, јер га концем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог вијека у таквом погледу није ни било. Српска је настала искључиво као очајничка потреба српског народа и потомака страдалника других народа који су претрпили покољ у Другом свјетском рату да спријече ново затирање, покољ и сурову физичку елиминацију најбестијалнијим средствима као што је то био случај за вријеме злочиначке и квислиншке НДХ. Апсолутно је немогуће контекстуализирати догађаје у рату 1992-1995 без опште слике у којој морају бити садржани и догађаји из Другог свјетског рата, али и сва претходна трауматична искуства у колективној свијести Срба, Бошњака, Хрвата и других народа на овим просторима у посљедњих стотину двадесет година. Док год о томе не будемо говорили на интелектуално поштен и искрен начин, наше конфликте нећемо ријешити, будућност ће бити таоцем прошлости, мир ће бити привремено стање, а жртве неће добити примјерену цивилизацијску сатисфакцију", написао је Грмуша.
Грмуша каже да због свега наведеног сматра да Народна скупштина Републике Српске, коју су у највећој мјери од њеног настанка увијек чинили посланици-потомци најстрашнијих покоља, треба и мора избјећи замку политизације било којег трагичног догађаја у посљедњем рату у БиХ, те да њен став мора бити јасна и недвосмислена осуда свих ратних злочина на овим просторима, одавање пијетета настрадалим жртвама и захтјев и према домаћим и према међународним институцијама да се коначно почне са описаним процесом обједињавања и контекстуализације свих злочина на свим странама почињених у посљедњих стотину двадесет година, анализе њихових узрока, чврсте цивилизацијске осуде починилаца и коначног почетка залијечења отворених рана, помирења народа и стварања реалних претпоставки за дугорочан и одржив мир на овим просторима.
Фронтал
