Грмушин коментар преносимо у цјелини:
Пажљиво сам више пута прочитао одговоре господе Ленде и Стојановића на позив руководства Републике Српске на разговор о будућности БиХ.
Има ту намјерног цинизма, поготово код г. Стојановића, али ништа неочекивано и, морам рећи, ништа некултурно.
Поготово је г. Лендо, шта год ко политички о њему мислио, имао достојанствен одговор. Поштујем културне и смирене људе.
Пажљиво сам више пута прочитао одговоре господе Ленде и Стојановића на позив руководства Републике Српске на разговор о будућности БиХ.
Има ту намјерног цинизма, поготово код г. Стојановића, али ништа неочекивано и, морам рећи, ништа некултурно.
Поготово је г. Лендо, шта год ко…
— Милко Грмуша (@MilkoGrmusa) February 28, 2025
Обзиром да пратим неко вријеме јавне наступе г. Ленде морам истаћи да је мој утисак генерално да је ријеч о човјеку са мјером каквих је, нажалост, мало на политичкој сцени. Колико год се не слагао са његовим политичким ставовима, изузетно поштујем његову дискретну озбиљност и пажњу којом приступа и оним најтежим политичким питањима.
А сад о садржају. Поштујем право г. Ленде да инсистира на разговорима у заједничким институцијама БиХ, које он назива „државним“. Но-да ли су оне заиста такве? Каква је то држава која дозвољава да један човјек, и то странац, суспендује Устав на један дан да би одредио ко ће бити на власти? Подсјећам да је г. Шмит суспендовао Устав ФБиХ управо да би онемогућио г. Ленди и СДА да буду на власти, иако их је народ изабрао. Не бих рекао да г. Лендо то интимно прихвата или да као, чини ми се, храбар борац у рату сматра да је часно прихватити окупацију неизабраног странца.
И ту долазимо до сљедеће ствари: да, природно је да се о садржају рада заједничких институција БиХ расправља у њима. И ја то сматрам. Али, да ли је то уопште могуће ако те институције не слушају глас народа који је бирао њихове представнике, него слијепо прате диктат неког странца? Какав је то „државни парламент“ којем није важан глас људи који су га бирали, него неизабраног странца? О каквој се ту држави ради? Да ли биће г. Ленде то прихвата као нормално? Да ли је у школи или у породици форматиран да то прихвата? Ја прихватам да сам изразито неписмен и необразован, али молим да ме неко подучи у којем то демократском парламенту посланици доносе одлуке не тако што слушају своје бираче, него тако што слијепо извршавају налоге једног страног држављанина без демократске и правне легитимације. Ово су људска питања, занемаримо политику.
Даље, г. Лендо сматра да ентитети немају овлашћења у регулисању „државних питања“. А ко има? Опет странци? Ајде на овом мјесту да пођемо од наратива сарајевског политичког мејнстрима који годинама тврди да су ентитети пуке административне јединице државе БиХ. Ок, ако тако сматрате онда шта је проблем да „ентитети државе БиХ“ разговарају о „држави БиХ“? Ако је то проблем, онда ви заправо први мислите да су ентитети по својој природи конфедерални елементи који немају интерес да развијају централни ниво. Мислим, ајде да будемо до краја интелектуално поштени.
Сљедећа ствар, која опет проистиче из претходне: ако ентитете, ако Републику Српску видите искрено као интегрални дио државе БиХ, шта је спорно да дио БиХ на дијелу БиХ на коме је, правнички речено, мјесно надлежан-доноси законе БиХ које ће спроводити органи дијела БиХ? Ја лично сматрам да су потези власти Републике Српске од усвајања Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ до овог јуче неуставни и да ће за посљедицу само имати додатну правну конфузију и несигурност што ће највише осјетити народ и привреда. Али, исто тако сматрам и да је сва неуставност у БиХ потекла од не само неуставних већ материјално и формално агресорских наметања странаца. Но, суштински проблем вашег става је у томе што истовремено тврдите да је „РС“ само дио државног система БиХ, а онда се буните што она усваја своје законе. Шта вас брига, она је за вас БиХ и нека усваја законе какве хоће. Поготово што су у садржајном смислу, како видим, ти закони ама баш исти као они што су усвојени у Парламентарној скупштини БиХ.
А ако вам смета што то није уставно, зашто вам никад није сметало што странци годинама неуставно намећу законе и уринирају по држави за коју сте гинули?
Искрена ми је жеља да се ова питања коначно потпуно отворе. Какви год да смо ми овдје, сигурно нисмо лицемјери и расисти као странци који нас свађају деценијама и вијековима да би владали нама. Дијалог јесте суштински потребан, али он мора бити међу људима који ће имати довољно интелектуалног поштења и чојства да реално и објективно сагледавају ствари, а не једнострано, малициозно, цинично и политички опортуно. Невезано за актуелну ситуацију, нама је због нас потребно да отворимо разговор који никад изгледа нисмо имали: искрен, аргументован, болан, са изношењем свих траума и неспоразума које само склањамо у страну без да их ријешимо.
И заиста мислим да у том дијалогу ништа не смије да буде табу тема. Ако разговарамо на демократски и слободан начин, ако уважавамо право човјека на другачије мишљење, онда су легитимне политичке теме и унитарна БиХ и независност ентитета. Не треба људе унапријед етикетирати, омаловажавати и, не дај Боже, нападати због другачијег политичког мишљења или личног својства. То не би онда био дијалог, него мимикрија. А овом друштву дијалог очајнички фали.
И зато се надам да ће се појавити људи спремни на дијалог и два ентитета и три конститутивна народа и свих кантона. Моја лична позиција, да не буде да кријем став, заправо је одавно позната: самостална и практично независна Република Српска унутар конфедералне БиХ, заснована на пуној и безусловној владавини права, тржишној привреди, секуларним темељима и слободи појединца. Има таква БиХ своју шансу, она има супстанцу не у томе што је „држава“ и поготово не што има Шмита, већ зато што има супстанцијалну културу својих народа и вијековима таложену не само мржњу, примитивизам и сукобе, већ и свијест да није човјек сам на свијету, да нема дрвета без гране и човјека без мане, да је бити човјеком већа ствар од бити било шта друго. Имамо мане, али вала и даље смо људи.
И то, по мом скромном мишљењу, треба и мора бити темељ нашег новог почетка и споразумијевања.
Фронтал
