Према прелиминарним резултатима недавно одржаних општих избора у БиХ, у парламенту Федерације БиХ, у којој тренутно живи око четрдесетак хиљада Срба, од предратних готово пола милиона, њихове интересе заступаће само један посланик и још њих 15 у кантоналним скупштинама. Четворо од њих изабрано је са листа странака са српским предзнаком, док су осталих 11 кандидовале грађанске и мултиетничке партије, СДП и ДФ, са седиштем у Сарајеву.
„У Парламенту Федерације БиХ има 69 Бошњака, 24 Хрвата, четири посланика из редова осталих народа и један Србин”, потврдио је Бранко Петрић, председник Централне изборне комисије БиХ (ЦИК), остављајући простор за законску могућност повећања броја српских посланика на укупно четири, „али тек уочи потврде коначних резултата”.
Судећи по прелиминарним резултатима, мишљење представника српских странака неће се у наредне четири године чути ни у Дому народа федералног парламента, јер ће у њему, као што је то било и у свим протеклим мандатима, сједити делегати које је, уместо Срба, предложио и изабрао неко други. Осим тога, неће се, као ни у досадашњој историји тог дома, моћи конституисати Клуб Срба, с обзиром на чињеницу да их и овога пута нема довољно, јер их је у кантоналним скупштинама, из којих се делегирају у горњи дом, изабрано само 15.
Према уставним одредбама, Дом народа мора имати 58 делегата, по 17 из сваког конститутивног народа, уз седам из редова осталих. Конституисање тог дома ионако је већ под великим упитником зато што бошњачки и хрватски званичници нису спровели одлуку Уставног суда БиХ и договорили нови начин попуне Дома народа, будући да је стари проглашен неуставним. То би могао бити велики камен спотицања и у процесу формирања власти у Федерацији БиХ, а дијелом и на нивоу БиХ.
Иначе, како је писао портал „Кликс”, и у Народној скупштини Републике Српске неће бити уравнотеженог представљања свих народа. У новом сазиву тог тијела, који има 83 делегата, сједиће свега три представника Бошњака. На првим посљератним изборима, у том парламенту бошњачке партије су освојиле укупно 18 мандата. Четири године касније, тај број је пао на десет посланика, да би на претходним изборима, 2014. године, у скупштини Републике Српске остало свега пет Бошњака, подсјећа „Кликс”, указујући на тенденцију аналогну оној која се дешава Србима у Федерацији БиХ – да су од рата све мање заступљени у „туђем” ентитету државе која је, барем на папиру, и даље заједничка.
Бањалучки политички аналитичар Рајко Васић каже да за судбину Срба у Федерацији БиХ не може да нађе светли траг на хоризонту и да су они жртва вишеслојних процеса у БиХ, поготово конститутивности, као, како он то оцењује, највеће варке и страшне преваре за српски народ.
„Конститутивност на цијелом простору БиХ није смишљена да би Срби у ФБиХ били конститутивни ни у кантонима ни у жупанијама, него да би само Бошњаци били конститутивни у Републици Српској”, рекао је Васић за „Политику”, наглашавајући да Бошњаци „не желе ни Хрватима да признају да постоје, а камоли Србима”.
Срби су, како то он каже, сад под „три дебела плашта, испод којих не могу ни да мрдну ни дахну” и зато је и ситуација са њиховом заступљеношћу у домовима федералног парламента „застрашујућа” и „неће се, нажалост, промијенити, јер за то нема начина”.
Драго Ковач, који је био кандидат Српске листе за Скупштину БПК, није изненађен резултатима избора, јер он сматра да ти резултати само потврђују да у Федерацији више нема Срба, ни у политичком ни у биолошком смислу.
„То је посљедица дугогодишње бошњачке политике, као и политике федералне власти, која је својим системским мјерама очистила тај ентитет од Срба”, изјавио је Ковач за наш лист, наглашавајући како је „пројекат Жељко Комшић” већ дуго присутан у Федерацији, јер је овог пута представнике Срба у свим кантонима, уз изузетак Кантона 10, „бирало бошњачко бирачко тело”, а не Срби.
Извор: Политика
Аутор: Душанка Станишић
