Стање у коме се налази простор јужно од орографске линије Алпе - Карпати већ дуго представља пример како се не треба организовати друштвени систем и све се то подводи под термин „балканизација“.

Пише: Гостимир Поповић

Ни појам ни садржај нису довољно ни коректно објашњени зато је потребно приступити научном, политичком и са свих других аспеката објашњењу појма. Са само једним циљем, превазилажење постојећег стања.

Под појмом балканизација у политолошком смислу подразумева се стање међународних односа једног географског региона, које обележава крајња расцепканост интереса и немогућност заједничког решавања спорних питања. Сам појам је настао почетком двадесетог века и кориштен је у циљу указивања на стање односа измедју балканских народа.

Овај термин се и на почетку двадесетпрвог века користи, али више у политичком „жаргону“ него у стручној терминологији, мада сама суштина није промењена од самих почетака коришћења појма. Народи који се налазе на простору балканског полуострва, кроз цео двадесети век су показали да су „достојни“ и форме и суштине овог израза.

У савременим условима овај термин може да се користи са циљем указивања на незадовољавајуће стање унутар појединих система у региону, као и између постојећих система.

Школски пример за праћење, изучавање и објашњење појма балканизација је систем БиХ, у коме се практично огледају сви облици изражавања овог термина. Немогућност договарања, тежња ка централизацији, непоштовање и омаловажавање целих нација, бескрупулозност у остваривању циљева... свакодневно показује да је, у политолошком смислу, балканизација на делу у свим елементома друштвеног организовања.

Свему томе видан допринос дају представници међународних организација и снага, као и поједини представници дипломатског кора у Сарајеву, тако да се стиче јасан закључак да многима није стало до стабилизације, напротив.

Стање које се у политчком жаргону зове балканизација, врло је опасно и дестабилишуће, те је заиста потребно тражити решења да се оно превазиђе. Једно од могућих решења је у истинитом дефинисању догађаја, међусобном поштовању и после тога градњи поверења.

Сваки покушај мајоризације све више води у живо блато балканизације.