Trebalo mi je mrvica hrabrosti da navedem  riječ „struka“ u naslovu. Šta je danas struka, ko je stručan a ko nije, ako jeste - koliko moraš biti pokvaren da bi bio stručan? Ali, stavih, pa da nastavim.

Strukovni lobiji su suština nereda. Ovo kompaktno jezgro slabo šta dotiče, računajući izbore, političke drhtavice, policijske akcije. Nije da ih ne zabrine.

Ali se uvijek snađu.

Metamorfoziraju u različite političke subjekte, kako koja stranka dobije određen sektor. Strukovni lobiji čvrsto drže informacije, zakone, pravilnike, kontakte i nikada ne bi dozvolili da im neka politička partija pomrsi konce.

Hife strukovnog lobija se razvijaju još u mladosti: prvi seks, studentska opijanja, umrežavanja radi ličnog ili grupnog interesa na uštrb javnog dobra. Svi ti intimni trenuci, posebno na Balkanu, se smatraju zavjetom – nikada nećeš ocinkariti starog druga sa fakulteta sa kojim si se opijao i čiju si nerođenu sestru povalio. „Ocinkariti“ podrazumijeva bilo kakav oblik negodovanja protiv davno ispletene mustre, protivljenje ulasku u vrzino kolo ili neprihvatljiv izlazak pred nadležne ili pred javnost. Problem je i što su nadležni u nekom od strukovnih lobija.

Klin se klinom izbija, strukovni lobi se jedino može razbiti suprotnim interesima drugog strukovnog lobija. Na primjer, kada crkvu načepi neki građevinac, ne piše se dobro. Borba se često završava kompromisom, tako što se ošteti neka treća strana koja nije organizovana, najčešće građani ( čitaj: parcela) Ako nema žrtve, neko  od lobija popase, pa čitamo naslovnice par dana.

Skoro je nemoguće nasrnuti na ovu tvrđave. Vi ne možete znati koliko zapravo košta kilometar asfalta u datim uslovima. Koliko realno košta izrada softvera za neku instituiciju i njegovo održavanje. Koliko košta postavljanje jednog nosivog stuba za elektro  - energetsku mrežu.

To neznanje je visoka marža koju ovdašnji strukovni lobiji ubiru decenijama. Krug je malen i spreman  na proširenje, samo kad mora. Prostora je  premalo u poređenju sa postratnim metežom kada je bilo pogače za sve. Sada strukovni lobiji postaju koncentrično agresivniji prema najbližim okolnim prstenovima, kako bi održali svoju strukturu netaknutom.

Političke partije su nijemi posmatrač i dobijaju mrvice razgrabljenog novca kako bi ćutale. Ustvari, one su potpuno nesvjesne vrtloga keša koji se kovitla, čak i legalno – nemaju u svojim redovima iskrene stručnjake koji bi ih uputili u mutan  potok. Jer, isplatnije je biti u lobiju .

Kolege su ipak kolege.