Политичари буду и прођу (ваљда) али увијек се питам, заједно са својим рођацима и пријатељима, ко су ти људи који одушевљено кличу, гдје ти људи живе, шта живи у тим људима, сви они који изгледају прилично неупадљиво и вјероватно нормално а који на пријетње, увреде, бездушна, цинична, понижавања, уцјене реагују као некада у римском колосеуму када су звијери раздирали робове?

Ко је онда крив и како онда поправити ствари, када десетине хиљада празних, мрачних и подлих хуманих хиперпапилона чекају притајено неку нову бину и неког новог (или актуелног) извођача да поново одушевљено урлају, док у међувремену шпијунирају, другарски савјетују да пазиш шта причаш и да гледаш своја посла а ако то не успијевају онда подмећу, клевећу, саботирају, етикетирају као издајника (а то нам некако увијек "лежи" и пролази јер припадамо колективно слуђеном народу) и попут свог (овог или оног) идола на сваки начин покушавају (и најћешће успјевају) да дискредитују сваког ко каже како ствари стоје и шта треба да се ради да ствари крену бар мало на боље.

Тако да проблем поправка ситуације и климе у друштву, нажалост, не зависи само од појединца или групе, већ су непријатељи окретања нашег друштва ка поштењу и уважавању квалитета живота и рада заиста у сваком мјесту, у свакој улици, а дај Боже да нисам у праву да таквих нема и у свакој кући.

То не значи да се треба предати, напротив борба за сваку здраву и племениту мисао, ријеч и дјело не смије никада утихнути али морамо се отријезнити док је вријеме од незрелих и унапријед осуђених на пропаст јуриша у магловту ноћ и схватити колика је густина мрака око нас.

Упали свијећи у себи и приљуби је уз сусједну. То је почетак.

Преношење блогова и текстова са портала Фронтал дозвољено је након истека 48 часова од објаве блога или уз писмено одобрење редакције