Moj sin ima 8 godina i za razliku od mene voli da igra i gleda fudbal. Neko veče smo zajedno gledali utakmicu polufinala Lige Šampiona između Pariz Sen Žermena i Atalante. U stvari ja sam cijelu utakmicu tražio navijače koje sam čuo, ali nisam vidio, a on je zdušno navijao za Francuze.
Elem, dođe poluvrijeme i krenu priča.
Sin: Tata, šta je Kilijan Mbape?
Ja: Pa napadač, ne znam što ga trener ne ubacuje u igru?
Sin: Ma znam to, nego jel on, kako da kažem, Afrikanac?
Ja: Neki ga i tako opažaju, ali čini mi se da je više Evropljanin.
Sin: A kako je Evropljanin kada je crnac?
Ja: Pa fino, rođen je u Parizu u Francuskoj, a Francuska je u Evropi. Jel tako?
Sin: Od kad su Francuzi crnci?
Ja: Od kada imaju državljanstvo države Francuske.
Sin: Ali njemu je otac porijeklom iz Kameruna, a majka iz Alžira. Onda je on kamerunski i alžirski Francuz.
Ja: Ne znam, možda se on osjeća kao Kamerunac, možda kao Alžirac, a možda i kao kamerunski Alžirac i alžirski Kamerunac, mada nikad nisam čuo da se tako predstavlja.
Sin: Ni ja, mnogo je to tata komplikovano?
Ja: Ma nije. Čovjek ima više identiteta, a to znači da može da se osjeća različito i niko nema pravo da mu kaže ko je on.
Sin: Kako to?
Ja: Vidi ti si živiš u Bosni i Hercegovini i ti si Bosanac i Hercegovac. Roditelji su ti Srbi samim tim ti si i Srbin. Pošto si rođen i ovdje živiš u Banjaluci i naravno da si Banjalučanin. Ti si dječak, učenik trećeg razreda, ljubitelj Deks Roka. Sve si to ti i još mnogo toga.
Sin: A mogu li biti Evropljanin.
Ja: I Evropljanin si, naravno.
Sin: I gejmer.
Ja: I gejmer, zašto ne?
Sin: A Francuz?
Ja: Kad dobiješ francusko državljanstvo, onda možeš biti i Francuz.
Sin: Hoćeš da kažeš da ja mogu biti sve što želim?
Ja: Pa recimo da možeš, ali da bi nešto postao moraš da ispuniš i neka pravila ili obaveze. Da bi bio advokat, moraš da završiš pravo i položiš advokatski ispit. Da bi postao muž, moraš da se oženiš i sl.
Sin: A što ne mogu biti bosanski Srbin?
Ja: Naravno da možeš, zašto ne bi mogao biti? Rođen si u Bosni, otac i majka su ti Srbi. Znači možeš biti bosanski Srbin.
Sin: Pa rekao je Dodik, da bosanski Srbi ne postoje, već samo Srbi.
Ja: To je vrlo nekulturno govoriti.
Sin: Zašto?
Ja: Pa rekao sam ti ranije da niko nema pravo da ti određuje šta si ti?
Sin: Ni Dodik?
Ja: Ni Dodik, ni ja, niko.
Sin: Ali on je glavni u Republici Srpskoj, njega moramo slušati.
Ja: Opet griješiš, moraju se poštovati zakoni, a ne vlast, pogotovo ako te tjeraju da budeš nešto što ti ne želiš da budeš.
Sin: Znači ja mogu biti istovremeno i Evropljanin, i Bosanac, i Srbin, i Zvezdaš, i gejmer, i fudbaler, i jutjuber i dijete…
Ja: Da, sve to možeš biti.
Sin: To znači da sam onoliko bogat koliko mogu imati raznih uloga.
Ja: Upravo tako, što imaš više identiteta, život ti je zanimljiviji i bogatiji.
Sin: Kul.
I onda je počelo drugo poluvrijeme.
Prenošenje blogova Srđana Puhala nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja redakcije. (17.08.2020)
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal
