Из родне Британије отишао је у САД 1910. и наприје је играо у филмском бурлескама Макса Сенета, али се брзо осамосталио и стекао свјетску славу ликом сентименталног кловна-скитнице.

Његов хуманизам, изграђен у вријеме тешке младости, учинио је да свима постане јасна снага филмског говора у афирмацији универзалних људских вриједности.

Иако није био политички ангажован, његов филмски опус био је довољан разлог да у вријеме антикомунистичке хистерије у САД постане жртва америчког републиканског сенатора Џозефа Макартија.

Због тога је 1952. емигрирао у Швајцарску, гдје је и умро 1977. Током 40 година снимио је 75 кратких и дугометражних филмова, а 1972. додијељена му је награда "Оскар" за животно дјело.

Филмови: "Идила у пољу", "Пасји живот", "Мирна улица", "Ходочасник", "Дјечак", "Потјера за златом", "Циркус", "Свјетлости велеграда", "Модерна времена", "Велики диктатор", "Господин Веду", "Један краљ у Њујорку", "Свјетлости позорнице", "Грофица из Хонконга"...

Чаплинов "Велики диктатор", мрачна сатира о нацистичком злочинцу Адолфу Хитлеру, доспјела је и до самог Берлина. Хитлер је покушао да одгледа филм до краја, али је бијесан напустио пројекцију. Чарли Чаплин је симбол филма 20. вијека и филма уопште.

Извор: СРНА