Заједно са Васкрсом, Божић представља један од највећих хришћанских празника и празнује се као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег.

Христос је, према јеванђељу, рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда зауставила изнад пећине код Витлејема.

-У исто вријеме, над земљом израелском појави се велика сјајна звијезда која бијеше необична стога што се није кретала од истока ка западу већ се кретала према југу, а не бијеше на висини као све звијезде већ у висини птичјег лета - пише у јеванђељу.

Богородица Марија је у пећини у Витлејему повила у сламу малог Исуса и поклонила му се као Богу.

Звијезду су 40 дана пратила тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелхиор. Стигавши у Јерусалим, у витлејемској пећини, над којом се зауставила звијезда, поклонили су се дјетету као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља.

Цар Ирод је, у страху за свој престо, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дјеца до двије године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус.

Тада је убијено, према Јеванђељу, 14.000 деце, али је света породица пребјегла у Мисир у Египту, гдје је живјела до Иродове смрти.

У часу рођења Исуса Христа, који је у овај свијет дошао ради спасења цијелог људског рода од гријеха и вјечне погибељи, звијезда је обасјала Витлејемску пећину, а на небу су анђели запјевали "Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља".

Богомладенцу су се прво поклонили пастири, који су му даровали јагње, а потом три мудраца која су му на дар донијели смирну, тамјан и злато.

Прослава

Прослава Божића почиње одласком на јутарњу литургију, на којој вјерници који су постили Божићни пост приступају Светој тајни причешћа.

У храмовима се чита посланица архијера Српске православне цркве.

Ујутро звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и божићног славља.

Вјерници се поздрављају са "Мир Божији, Христос се роди", уз отпоздрав "Ваистину се роди".

Након литургије, укућани се окупе око божићне трпезе, помоле Господу, а затим пјевајући тропар "Рождество твоје Христе Боже наш", окрећу и ломе чесницу - погачу у коју је стављен новчић.

Вjерници се традиционално поздрављају са Мир Божји, Христос се роди - Ваистину се роди.

Божић је празник рађања новог живота, празник дjеце и дjетињства, празник родитељства - очинства и материнства.

Код Срба je тај празник је украшен најљепшим вјерским обичајима и обредима, који имају један основни смисао и циљ: умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина.

Божић је увек мрсни дан, којем је претходио четрдесетодневни божићни пост, који представља прочишћење духа и тијела.

На свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача у коју се ставља златни или сребрни новчић, а она се за ручком ломи искључиво рукама.

Ко у свом парчету пронађе новчић, према вјеровању, имаће среће у наредној години.

Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Божић је породични празник на који се не иде у посјете, са изузетком полазника или положајника који долази у кућу слављеника и први честита Божић. Укућани положајника, првог госта на Божић, дарују поклонима.

СПЦ и вјерници, Божић славе три дана. Други дан Божића је Сабор Пресвете Богородице, у знак захвалности што је родила Спаситеља, док се трећег дана слави Свети Стефан.

Прослава Божића почела је поноћним литургијама у храмовима Српске православне цркве широм Републике Српске и Србије.

Патријарх СПЦ Порфирије поручио је на поноћној божићној литургији, у Храму Светог Саве у Београду, да је мир ултимативна врiедност и да треба посебно да се молимо за мир на КиМ, као и да зло које се догодило у Штрпцу, напад на двојицу српских младића, не помути радост Божића.

Најрадоснији хришћански празник 7. јануара, поред Српске православне цркве, прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који поштују јулијански календар.

Извор: агенције