Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску вјеру, обиљежава се у свим храмовима Српске православне цркве и једна је од најчешћих слава православних Срба.

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, гдје је дјечак одрастао. Већ у 20. години доспио је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.

У то вријеме, цар је започео велики прогон хришћана, а млади Ђорђе је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за вјеру.

Тамница, окови, крваве ране по цијелом тијелу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа. Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили вјеру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.

Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сјечењем главе. Царица је издахнула на стратишту прије погубљења, а Свети Ђорђе посјечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском одијелу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега, стоји једна жена у господском одијелу (вјероватно царица Александра). Аждаја на икони представља многобожачку силу која је "прождирала" бројне невине хришћане.

Свети Георгије ју је, по вјеровању, побиједио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву".

Под побједом коју је Свети Георгије однио над аждајом вјероватно се мисли на заустављање прогона хришћана који је спроводио цар Константин.

Извор: rts.rs