Свети Никола је најчешћа крсна слава у Срба, преноси РТС.

Свети Никола био је син јединац знаменитих и богатих родитеља, из приморског града Патаре у малоазијској области Ликији.

Под утицајем стрица, посветио се свештеничком животу и убрзо се прочуо својим неуморним радом, милосрђем и непоколебљивом вером у Исуса Христа.

По смрти родитеља раздијелио је сву имовину сиромашнима, старима и немоћнима. Помагао је свима, тешио народ, ширио вјеру, правду и милосрђе, доносио утјеху, мир и добру вољу.

Своја добра дјела чинио је тајно, сакривен од било чијег погледа. О његовим милосрдним дјелима записане су многе приче. Сматра се заштитником дјеце, учених људи, трговаца, морнара, путника уопште.

Умро је на данашњи дан 343. године и сахрањен је у саборној цркви у Мири, гдје је његово тијело почивало више од шест вијекова.

Када су Турци у једанаестом вијеку освојили Ликију, мошти Светог Николе пренијете су у Бари у Италију.

Српски владари, Стефан Дечански, краљ Милутин и други, цркву у којој се оне налазе богато су даривали.

Код православних Срба, Свети Никола је најчешћа крсна слава. Пада у вријеме божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна, чак и у кућама чији су преци славили мрсно.

У народу се вјерује да Свети Никола ноћ уочи празника, јашући на бијелом коњу, обилази дјецу која су била добра у току године и дијели поклоне.

И данас многи малишани чисте своје ципеле и стављају их у прозоре, очекујући дар од свеца.

Извор: rts.rs