Начини управљања свјетском економијом биће једна од главних тема на предстојећем скупу лидера Групе 20 најразвијенијих земаља свијета и привреда у наглом успону (Г20) у Питсбургу, поред разговора о економском опоравку и регулисању банака.

Свјетска финансијска криза је изнијела на видјело да, упркос глобализованој свјетској економији, не постоји јасан начин да владе земаља раде заједно на рјешавању глобалних економских проблема, оцијенио је Би-Би-Си.

У чланку објављеном на сајту британске мреже, истиче се да би помањкање координације, како сада тако и у будућности, могло продужити и продубити глобалну рецесију и повећати незапосленост и сиромаштво у свијету.

Криза је, међутим, покренула напоре за реформисање постојећих глобалних финансијских институција, Свјетске банке и Међународног монетарног фонда, које су основане крајем Другог свјетског рата ради помоћи у оживљавању ослабљене глобалне економије и чији је посао да позајмљују новац земљама које се налазе у тешкоћама.

Садашња гласачка структурау ММФ не одсликава растућу снагу нових економија, као што су Кина и Индија, које предводе у извлачењу свијета из рецесије у вријеме колапса привредног раста у Европи и САД

Земље учествују у финансирању ММФ у складу са снагом своје економије и на основу свог доприноса добијају право гласа у тој институцији.

Садашња гласачка структура, међутим, не одсликава растућу снагу нових економија, као што су Кина и Индија, које предводе у извлачењу свијета из рецесије у вријеме колапса привредног раста у Европи и САД, наведено је у чланку.

Искрсле су, међутим, несугласице између САД и Кине, са једне стране, и Европе, са друге, око тога у којој мјери би требало измијенити гласачко право.

Мада су све стране обећале да ће рјешења за тај проблем наћи до јануара 2011. и даље постоје знатни практични проблеми.

Европске земље, које учествују са 25 одсто у свјетској економији, посједују 40 одсто гласова, док САД, чије је учешће даљих 25 одсто, имају само 17 одсто гласачких права.

У оквиру прописа ММФ, све велике одлуке захтијевају већину од 85 одсто, што значи да су САД једина појединачна земља која може блокирати било коју одлуку.

САД и Кина су предложиле да се квота европских земаља умањи за пет до седам одсто како би се обезбиједио већи утицај привреда у наглом успону, али би такође било пожељно да САД изгубе своју блокирајућу већину

САД и Кина су предложиле да се квота европских земаља умањи за пет до седам одсто како би се обезбиједио већи утицај привреда у наглом успону, али би такође било пожељно да САД изгубе своју блокирајућу већину.

Мање европске земље, као што су Холандија и Шведска, нису раде да изгубе своја мјеста за главним столом где сједе међу 24 члана управе ММФ.

Чак се и Британија противи притиску за хитне реформе.

Један званичник британског министарства финансија је у изјави за Би-Би-Си рекао да је Европа дала највећи допринос у попуњавању фондова ММФ (позајмивши више од 150 милијарди долара од затражених 500 милијарди) и да сада није вријеме да се од тог континента тражи смањење његовог утицаја.

Јачање улоге Кине и Индије у новом систему управљања међународном економијом биће од кључног значаја.

Већина економиста сматра да се САД и Европа не могу вратити својој улози потрошача робе из осталих дијелова свијета и да ће у будућности њихова економија морати да расте путем повећања извоза.

То значи да ће Кина морати да смањи удио извоза у расту своје економије и да се преоријентише на повећање домаће потрошње, што је прилично оштар захтјев.

САД више нису у стању да играју своју улогу и што се прије Кина окрене домаћој потрошњи, већи су изгледи да привреда САД у будућности расте уз помоћ веће производње за извоз, а не путем повећања потрошње и својих дугова

Биће потребно дуго времена за отклањање једног од основних узрока садашње економске кризе: растуће глобалне неуравнотежености између Кине као извозника са трговинским суфицитом и САД, као највећег свјетског потрошача који живи на позајмљивању новца.

САД више нису у стању да играју своју улогу и што се прије Кина окрене домаћој потрошњи, већи су изгледи да привреда САД у будућности расте уз помоћ веће производње за извоз, а не путем повећања потрошње и својих дугова.

Тако би давање веће улоге у ММФ Кини могло охрабрити оне у тој земљи који желе да своја преимућства искористе на начин који би помогао свјетској економији да расте.

Реформе су све неизбјежније, с обзиром на нове моћнике у свијету и ресурсе који су за ММФ и Свјетску банку обећани на самиту у Лондону.

Свјетска банка је позајмила дугорочна средства земљама у развоју за изградњу инфраструктуре, као што су бране и путеви, и за унапређење њиховог здравственог и образовног система, док је помоћ ММФ везана за подршку валутама тих земаља.

Реформе су све неизбјежније, с обзиром на нове моћнике у свијету и ресурсе који су за ММФ и Свјетску банку обећани на самиту у Лондону

ММФ, који пружа краткорочну подршку земљама суоченим с финансијским тешкоћама, знатно је проширио своје ресурсе како би помогао да се земље изборе са кризом.

Земље су за ММФ обећале додатних 500 милијарди долара зајмова и 250 милијарди долара у Специјалним правима вучења које могу повући без рестрикција.

ММФ је такође добио више утицаја у надгледању свјетске економије, а за узврат се обавезао да олабави често веома строге услове везане за своје зајмове, који су у прошлости изазивали негодовања земаља у развоју.

Овонедељни самит Г20 у Питсбургу могао би да одреди да ли ће Г20 из кризе изаћи као кључна организација са утицајем у руковођењу свјетском економијом или ће њен значај изблиједети.