БАЊА ЛУКА - БиХ би умјесто предсједавајућег и чланова Предсједништва БиХ, имала предсједника и два потпредсједника - предвиђено је радним документом о уставним промјенама, који је политичким странкама у БиХ уручио генерални директор за иностране и војнополитичке послове при Генералном секретаријату Савјета ЕУ Роберт Купер.

У документу се наводи се да би кандидати за Предсједништво требали бити чланови Представничког дома који нису изабрани у Дом народа и који имају писмену подршку најмање пет чланова Представничког дома. Клубови конститутивних народа у Дому народа гласају о кандидатима већином гласова у сваком клубу. Листа са по једним кандидатом потом одлази у Представнички дом на потврђивање.

Савјет министара не би прерастао у владу, али би умјесто предсједавајућег имао предсједника, односно премијера.

У дијелу који говори о Парламентарној скупштини БиХ, наводи се да се избор у Дом народа врши у складу са изборним законом, који ће донијети Парламентарна скупштина, а који ће бити усаглашен са начелима да се делегати бирају тајним гласањем, те да ће за сваки конститутивни народ најмање шест делегата припадати том народу.

Представнички дом састојао би се од 87, умјесто 42 посланика, од којих се, као и до сада, двије трећине бирају са територије ФБиХ, али се додаје да то укључује најмање два члана која не припадају ниједном од конститутивних народа, а једна трећина са територије РС, од којих најмање један члан не би припадао ниједном од конситутивних народа.

Предвиђено је и додавање члана устава према коме делегати и посланици не смију обављати другу посредно или непосредно изабрану дужност или вршити функцију у органу извршне власти за вријеме трајања мандата, док би други случајеви неспојивости могли бити утврђени законом.

Домови Парламентарне скупштине имали би предсједника и два замјеника предсједника, које бирају из реда својих чланова, а који ће обављати дужност у мандату од четири године, осим ако не буду разријешени. Они не могу бити из истог конститутивног народа.

У Устав би били уведени Суд БиХ, Тужилаштво БиХ, Државна агенција за истраге и заштиту, те ради осигурања независног и професионалног система правосуђа, судски и тужилачки савјет.

У односу на постојећи Устав предвиђено је да би дио надлежности био подијељен између институција БиХ и ентитета на начин уређен законом БиХ који се односи на унутрашњу безбједност, опорезивање, изборни процес, правосуђе, пољопривреду, науку и технологију, те животну средину и локалну самоуправу.

У дијелу који се односи на координацију, била би додата одредба која каже да би Савјет министара БиХ и друге институције БиХ с једне, и мјеродавне институције ентитета, Брчко дистрикта и кантона с друге стране, када је ријеч о непосредно о њиховим надлежностима, међусобно координисали у извршавању питања од заједничког интереса, укључујући и она у вези са европским интеграцијама ради постизања усклађеног става.

Предвиђено је да у односима са међународним институцијама, БиХ била надлежна за подношење захтјева за чланство у међународним организацијама, као и закључење споразума о приступању.

У процесу приступања ЕУ, БиХ била би надлежна за доношење законодавства, успостављање институција и осигурање провођења преузетих обавеза.