Politika

Срби у Хрватској: Своју аргументацију примјените и на нас

ЗАГРЕБ - Српско народно вијеће сматра да је хрватска Влада изјавом пред Међународним судом правде у Хагу о питању међународне основаности једностране декларације о независности Косова користила аргументе који се могу окренути против ње саме.


"Оваквом изјавом Влада је нанијела штету међуетничким односима у Хрватској, који се с великим напорима и с много труда нормализују на основу нових вриједности, те додатно оптеретила односе између Хрватске и Србије, те њихове политике, које се ослобађају насљеђа ратних и политика насиља, поново увлачи у зону прошлости и неповјерења", наводи се у изјави СНВ-а, коју је потписао предсједник овог вијећа Милорад Пуповац.

СНВ сматра да је хрватска Влада својим учешћем у расправи пред МСП-ом прекршила један од темељних принципа своје спољне политике у односу према сусједима и према стабилности у региону, занемарујући и подцијењујући штетност свог учешћа када је у питању њен интерес за стабилним међуетничким и међудржавним хрватско-српским односима, те како садржај њене изјаве "комуницира са искуством и статусом Срба у Хрватској".

СНВ сматра да се хрватска Влада, учествујући у расправи пред Међународним судом у Хагу, селективно позвала на одредбе Устава СФРЈ из 1974. године, које је у значајној мјери нетачно и недовољно прецизно интерпретирала, наводећи да се њиме покрајинама обезбјеђује једнак статус као и републикама.

"Тачна је интерпретација да су конститутивни дијелови били југословенски народи, односно републике као њихове националне државе", наводи се у саопштењу.

У саопштењу се додаје да се у изјави хрватске Владе каже да су покрајине биле саставни дио федерације, али да се не наводи да су то биле као саставни дио Србије, те да се у изјави нигдје не каже да ни покрајине, ни народности /националне мањине/ нису имале право на одцјепљење, јер за разлику од република нису биле државе већ аутономије унутар државе.

Као други аргумент Влада Хрватске навела је суспендовање аутономије Косова у промјенама Устава Србије 1989. године, што је тачно, наводе из СНВ, истичући да се у изјави хрватске Владе не каже да су у прихватању тих промјена учествовали и представници Хрватске.

"Много важнија од тога је чињеница да је Хрватска годину дана касније, 1990. године, у промјенама свог Устава укинула историјски конститутиван положај српског народа у Хрватској", наводи се у саопштењу.

СНВ сматра ваљаним аргумент владе о систематском кршењу људских права, те насиљем према Албанцима на Косову од 1989. до 1999. године, али истичу да се тиме дискредитује његова универзалност, јер је и на подручју Хрватске, у готово истом раздобљу, власт дискриминисала припаднике српског народа, кршећи њихова људска права и служећи се насиљем.

Из СНВ-а подсјећају да је Хрватска у изјави као аргумент навела и неуспјех међународно посредованих преговора између Београда и Приштине о статусу Косова, те међународно признање Косова једног броја држава.

"Не улазећи у то колико је опасно да се неуспјех преговора наводи као аргумент за међународно признање неког ентитета, подсјећамо да 1995. године међународно посредовање у преговорима између Загреба и Книна такође није успјело", истичу из СНВ и додају да је посљедица тога била супротна, те да је Влада у Загребу добила "зелено свјетло" да реинтегрише подручје које је било под заштитом УН.

СНВ сматра да би хрватска Влада посебним мјерама требала да отклони штете које су настале њеном изјавом пред Међународним судом у Хагу, а посебно с обзиром на начин на који је у име Владе и њене коалиције о свему одлучено, а противно одредбама споразума са Самосталном демократском српском странком (СДСС), коју је ово вијеће подржало.

Ова изјава достављена је хрватском предсједнику Стјепану Месићу, премијеру Јадранки Косор, предсједнику Сабора Луки Бебићу, предсједнику Србије Борису Тадићу, шефу делегације ЕУ у Хрватској Полу Вандорену, амбасадорима САД и Русије Џејмсу Фолију и Роберту Маркариану, те лидеру СДСС-а Велимиру Станимировићу

Komentari
Twitter
Anketa

Da li je opozicija u Srpskoj trebala učestvovati na mitingu u Banjoj Luci ili nije?

Rezultati ankete
Blog