БАЊА ЛУКА - Гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић оцијенио је да ће опоравак БиХ од глобалне економске кризе бити спор и дуготрајан, те да би економски раст могао бити снажнији тек наредне године.

Он је истакао да је за побољшање стања у БиХ неопходно наставити процес приватизације, појачати производњу и извоз, увозне компоненте замијенити онима које БиХ већ производи, те провести реформе.

"Након прошлогодишњег драстичног пада, у овој години очекујемо оживљавање кредитног раста, али треба имати у виду чињеницу да је ова година изборна и да политички амбијент не обећава повољну климу за економски напредак", рекао је Козарић.

Он је нагласио да је БиХ у 2009. години, за разлику од ранијих, забиљежила пад бруто домаћег производа, који је ушао у негативну зону и износи минус три одсто, те додао да се може очекивати тек благи опоравак, повратак БДП-а у позитивну зону и његов раст за око 0,5 одсто.

Козарић је оцијенио да је проблем економије БиХ обим извоза, те истакао да власти треба да побољшају услове пословања привреди, смање оптерећења када је ријеч о порезима и доприносима, омогуће нова улагања фирмама које запошљавају нове раднике и подрже пољопривредну производњу.

"На економију утиче и смањена кредитна активност, потом смањење страних инвестиција. Треба споменути и чињеницу да БиХ нема баш најбољи углед у свијету, за који је сама крива, што додатно отежава њене економске активности. Као проблем видим и велику незапосленост, која износи око 24 одсто", рекао је Козарић.

Он је додао да проблем за банкарски сектор и привреду представља и смањена кредитна активност банака.

"Врло је важно да комерцијалне банке у овој години наставе са кредитним активностима привреди и грађанима, што је наведено и у Бечкој иницијативи коју је потписало девет банака, чије банке ћерке послују у БиХ, наравно уз процјену ризика пласмана", рекао је Козарић.

Он је истакао да је монетарна политика БиХ једна од области које функционишу и представља сидро економије у БиХ, додавши да је Централна банка БиХ и током кризе успјела сачувати монетарну стабилност.

"У БиХ је стопа званичне инфлације већ годинама, са изузетком 2008. године, ниска, што је врло значајно за укупну макроекономску стабилност и пословни амбијент, поготово у контексту негативних искустава са високом инфлацијом на нашим просторима у прошлости", нагласио је Козарић.