БАЊА ЛУКА - Владика бањолучки Јефрем служиће данас у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу заупокојену литургију у знак сјећања на више од 2 300 Срба, које су Павелићеве усташе побиле 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац код Бање Луке.

Након литургије, на Спомен костурници у Дракулићу биће служен парастос невиним српским жртвама усташког покоља, а цвијеће и вијенце положиће потомци настрадалих, представници мјесних заједница Дракулића, Шарговца и Мотика, представници града Бање Луке и власти Републике Српске, као и представници борачких организација.

У Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац код Бање Луке 7. фебруара 1942. године Павелићеве усташе из такозваног "Тјелесног здруга", уз помоћ бањолучких усташа, побиле су, без иједног испаљеног метка, сјекирама, ножевима и крамповима, више од 2 300 Срба, међу којима је било и 551 дијете.

Покољ у овим селима организовао је усташки стожерник за "Хрватску Крајину" Виктор Гутић, а покољ је предводио и у њему активно учествовао жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић звани "фра сотона", који је након тога постао заповједник "фабрике смрти" у Јасеновачким логорима.                 

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне државе Хрватске, наводи се да је злочин у овим бањолучким селима био највећи покољ учињен у само једном дану.

Крвави усташки "пир" у овим селима почео је у 4.00 часа ујутру и трајао је до поднева истог дана. Побијени су сви Срби који су се затекли у селу, осим Ленке Курузовић, која је са својих петоро дјеце успјела да умакне усташком ножу.

Да су усташке власти припремале подмукли покољ Срба, говори и чињеница да су неколико дана раније извршили попис сељана, уз образложење да ће сви који се затекну код куће у недјељу, тог 7. фебруара 1942. године, добити помоћ у храни.

Такође, неколико дана раније, усташе су наредиле да се, због наводног бјеснила, побију сви пси у поменутим бањалучким селима, са стварном намјером да за вријеме злочина лавеж паса не би открио да се нешто чудно дешава у тим селима.

Након Другог свјетског рата о овом стравичном усташком злочину дуго се ћутало, а тек 1964. године извршено је пописивање страдалих и то 1 400 лица. Након тога су 1965. године тадашње власти подигле спомен костурницу за тих, како је исписано на плочи, 1 400 жртава фашистичког терора.

Накнадним истраживањима дошло се до броја од 2 300 жртава, пописаних именом и презименом, премда се зна да је и та бројка много већа, пошто су у покољу 7. фебруара побијене и потпуно затрте читаве породице, па о њима није више имао ко да свједочи.

Тек 1991. године одржан је први парастос овим жртвама, а служио га је владика бањалучки Јефрем. Од тада сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос, а уназад девет година и заупокојена литургија у новосаграђеном храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу.

Иако су потомци жртава и становници ових села, као и цијелог бањалучког региона, очекивали да ће се тадашњи поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други током посјете Бањој Луци и самостану Петрићевац у јуну 2003. године оградити од ових злочина, папа овај догађај није ни споменуо.

Једине ријечи поглавара римокатоличке цркве које су се могле довести у везу са овим и другим злочинима у којима су, између осталих усташа, директно као крвници учествовали и католички свештеници, односиле су се на молитве Богу да "буде милосрдан за кривице почињене против човјека, његовог достојанства и његове слободе, па и од стране неких чланова Католичке цркве".