Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић, оптужен за геноцид и злочине над несрбима током рата у БиХ, започео је уводну ријеч одбране на суђењу пред Хашким трибуналом.

"Бранићу наш народ и његов праведни и свети циљ", рекао је Караџић на почетку своје одбране и додао је да ће доказати да "није било ни примисли, а камоли плана да се одстране Муслимани".

Караџић је нагласио да циљ босанских Срба није било стварање Републике Српске, већ очување Југославије.

Према његовим ријечима, босански Срби били су спремни и да прихвате независну БиХ, ако им се осигура "српска конститутивна јединица".

Караџић је нагласио да је за избијање рата у БиХ криво "завереничко језгро Странке демократске акције" које је водило "ратну политику" у корист Муслимана, а на штету "хришћанске већине - Срба и Хрвата".

Као потврду за то, цитирао је изјаву предсједника Странке демократске акције и Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића да се „рат могао избјећи да смо остали у Југославији, али ми смо хтјели независну БиХ”.

„Изетбеговић ме је том изјавом аболирао, витешки... Али, хашко тужилаштво не занима Изетбеговићево витештво”, тврдио је Караџић, понављајући да је рат изазвала тежња СДА ка „сувереној и независној БиХ, која ће бити сто одсто њихова”.

"Основни циљ тог језгра, СДА, била је фундаменталистичка доминација и исламистичка држава створена неправном сецесијом", истакао је Караџић.

"Суштина захтева СДА била је: БиХ је сто одсто наша, а Срби, па и Хрвати су гости и има да слушају", казао је оптужени, тврдећи да СДА и данас остаје при том захтјеву и оцијенио да, док је тако, "мирне Босне неће бити".

Сугеришући да је НАТО желео да га ликвидира, Караџић је у судници пустио снимак разговора бивше главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте са непознатим особама, у којем она каже да има "добре информације" да је постојао споразум Караџића са америчким изаслаником Ричардом Холбруком о имунитету од Трибунала.

Маркале су монтиране

У наставку уводне ријечи одбране, оптужени Караџић негирао је кривицу за масовно страдање цивила у експлозијама на пијаци Маркале и другим локацијама у Сарајеву, тврдећи да кривицу за те жртве сносе муслиманске власти.

Експлозије с великим бројем жртава на пијаци Маркале 1994-95. и у реду за хљеб у сарајевској Улици Васе Мискина 1992, Караџић је назвао „невјероватним примјерима ратног лукавства” власти у Сарајеву „које је довело до кажњавања Срба”.

„Нема тог нишанџије који ће једном гранатом погодити ту пијацу, на којој нема ни људи, ни робе, а онда је одједном 200 људи погођено... Доказаћемо да Срби нису починили ни овај, ни све друге инциденте у којима је било масовног страдања”, рекао је Караџић, приказујући у судници снимке пијаце непосредно прије и послије експлозије.

Караџић је тврдио и да су тијела жртава са пијаце Маркале заправо били „посејани” лешеви муслиманских бораца. У двије експлозије на тој пијаци, у фебруару 1994. и августу 1995. убијено је више од 200 људи.

Циљање „сопственог народа” било је дио идеологије муслиманских власти, сугерисао је Караџић.

Наставља се и сутра

Караџић, који се брани сам, има, према одлуци судског вијећа, два дана за излагање уводне ријечи, колико је на почетку суђења, 26. октобра прошле године, за уводне напомене имала и оптужба.

Уводној ријечи одбране, у судници први пут присуствује и бранилац кога је Трибунал наметнуо Караџићу, британски адвокат Ричард Харви.

Према ранијој одлуци претресног вијећа, Харви ће заступање Караџића преузети само уколико оптужени одбије да учествује у поступку.

Испред Хашког трибунала пред почетак суђење Радовану Караџићу окупиле су се чланице удружења "Мајке Сребренице".

Оне кажу да очекују да суђење неће дуго трајати, а једна од њих, Мунира Субашић, је рекла: "Очекујемо да ће Младић и Хаџић доћи пред лице правде.

Суђење Караџићу почело је 27. октобра прошле године уводном речју тужилаштва, којој он није желео да присуствује, тврдећи да није спреман за суђење.

Бивши предсједник Републике Српске оптужен је за геноцид и злочине против човјечности над муслиманима и Хрватима, као и за узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95.

Прецизираном и скраћеном верзијом оптужнице из октобра 2009, бивши председник РС оптужен је, као и у претходној, по 11 тачака за ратне злочине и злочине против човечности, укључујући две за геноцид током рата у БиХ од 1992. до 1995. године.

Ухапшен је у Београду у 21. јула 2008, а девет дана касније изручен је Трибуналу.

Караџић је у првом појављивању пред Трибуналом одбио да се изјасни о кривици по тачкама оптужнице, а судија је, у складу с правилима, у спис увео да се оптужени не осјећа кривим.