БЕОГРАД – Народна скупштина Србије најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године на начин утврђен пресудом Међународног суда правде и очекује да друге државе бивше Југославије на исти начин осуде и злочине почињене над Србима.

Ово је дио текста у преамбули приједлога Декларације о осуди злочина у Сребреници, који је данас подијељен шефовима посланичких група у Скупштини Србије и новинарима, а шеф посланичког клуба за Европску Србију Нада Колунџија не очекује суштинске промјене тог текста током парламентарне расправе.

Она је објаснила да се до текста дошло након консултација обављених у ширем кругу што јој, каже, даје увјерење да неће бити суштинских измјена текста.

Према најавама предсједнице парламента Србије Славице Ђукић - Дејановић текст Декларације могао би да се нађе на сједници парламента 30. или 31. марта

У преамбули се даље наводи да Народна скупштина најоштрије осуђује и све друштвене и политичке процесе и појаве који су довели до формирања свијести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и физичким насиљем над припадницима других народа и религија.

У Декларацији се изражава „саучешће и извињење” породицама жртава због тога што није учињено све да се спријечи ова трагедија.

Наводи се и да Скупштина Србије пружа подршку раду државних органа задужених за процесуирање ратних злочина и за успјешно окончање сарадње са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију у чему нарочиту важност има откривање и хапшење Ратка Младића ради суђења пред хашким трибуналом.

Све некада сукобљене стране у Босни и Херцеговини, као и друге државе бивше Југославије позване су да наставе процес помирења и јачања услова за заједнички живот заснован на равноправности нација и пуном поштовању људских и мањинских права и слобода, да учињени злочини више никада не би били поновљени.

„Скупштина изражава очекивање да ће и највиши органи других држава са територије бивше Југославије на овај начин осудити злочине извршене против припадника српског народа као и да ће изразити сопствено саучешће и извињење породицама српских жртава”.

Аутори Декларације, додаје се, позвали су се на Устав Србије у коме су људски живот и достојанство неприкосновени, на норме Универзалне декларације УН о људским правима и друге међународне акте, а руководећи се, како се истиче, циљевима обезбјеђења сталног мира и стабилности на простору западног Балкана и даљем унапређењу пријатељских односа међу државама бивше Југославије.