БЕОГРАД – Група аутора је у циљу побољшања јавне презентације аргумената за донијету одлуку о продаји ''Телекома Србија'', предложила Влади Србије да објави одговоре на 11 питања.

У саопштењу упућеном Влади се каже:

''Одлука Владе Србије да се приступи продаји “Телекома Србија”, коју сте јавно подржали, је стратешка одлука од интереса за све грађане Србије. Сматрамо да би ова одлука требало да буде плод систематског промишљања тимова стручњака и као таква оптимална за садашње и будуће генерације грађана Србије. Међутим, иступи Владиних и партијских званичника у јавности не изазивају очекивану позитивну реакцију. Стога предлажемо да Влада у циљу побољшања јавне презентације аргумената за донијету одлуку објави одговоре на сљедећа питања:

1. Који стручњаци, наведени именом, презименом и референцама, су учествовали у изради студије оправданости продаје Телекома?;
2. Какви су резултати анализе посљедица продаје одговарајућих компанија у сусједним земљама, са становишта промјене обима инвестиција, квалитета и цијена услуга, запослености и развоја пратеће индустрије телекомуникација?;
3. Због свог стратешког значаја, доминантни телекомуникациони оператори су државни у многим земљама: Луксембургу, Белгији, Финској, Шведској, Норвешкој, Италији, Словенији, Швајцарској... Какав разлог има Влада Србије да се понаша другачије од капиталистичких земаља са најбољим телекомуникационим системима?;
4. У каквој сагласности је одлука о продаји комплетне телекомуникационе инфраструктуре Србије са реализацијом стратешких државних циљева дефинисаних у стратегијама развоја Републике Србије – Стратегија привредног развоја, Стратегија развоја информационог друштва, Стратегија развоја телекомуникација, Стратегија развоја Е управе, Стратегија интегрисаног управљања границом...?;
5. Какви разлози стоје иза наизглед нерационалног понашања државе која 2002. поново откупљује 29 одсто власништва од Италијана, затим обавља значајне аквизиције у окружењу (Телеком Републике Српске и М:Тел Црне Горе) – да би сада све то „препустила” страном власнику?;
6. Који су разлози за вишеструко повећање претплате без образложења, када је очигледно да ће се тиме, продајом доминантног оператора, новац прелити директно страном купцу из џепова грађана, државне управе, фирми, институција од јавног значаја?;
7. Колико је очекивано смањење броја запослених у „Телекому Србија”, ЈП ПТТ Србија и телекомуникационој индустрији?;
8. Како држава планира да обештети онај дио корисника Телекома који је деценијама уназад улагао средства у обезбјеђење „техничких услова” за телефонски прикључак?;
9. Технички факултети универзитета у Србији школују најбоље кадрове за област телекомуникација. Како ће држава, одричући се потпуно утицаја на развој телекомуникација у Србији, обезбиједити њихов останак у земљи?;
10. Како држава има намјеру да обезбиједи развој телекомуникација и телекомуникационе индустрије као индустрије будућности након што отуђи телекомуникациону инфраструктуру, национални ресурс непроцјењиве вриједности и телекомуникационо тржиште, које обухвата готово све грађане Србије, предузећа, државну управу, војску, полицију, институције од јавног значаја?;
11. Како држава намјерава да спријечи обезврјеђивање вриједности акција малих акционара (грађана, запослених и бивших запослених) ако куповину изврши ''Дојче телеком'', и тиме, као већински власник постане потпуно незаинтересован за њихову куповину?

Захтјев су потписали:

Др Александра Смиљанић, претходна министарка за телекомуникације

Др Вера Вратуша, професор Београдског универзитета

Др Небојша Попов, научни савјетник

Др Бранко Ковачевић, редовни професор, ректор Београдског универзитета

Др Боривоје Лазић, редовни професор Београдског универзитета

Др Миодраг Поповић, редовни професор, декан Електротехничког факултета Београдског универзитета

Др Владимир Милачић, редовни професор Београдског универзитета

Славољуб Качаревић, главни уредник Балканмагазина