У многим европским земљама синдикати су подржали иницијативу да се одржи паневропски штрајк, као одговор на оштре мјере штедње које су владе присиљене да предузимају да би ублажиле последице тешке економске кризе.

У знак међусобне солидарности за 29. новембар је заказан свеевропски штрајк, у коме ће, како се најављује, учестовати синдикати многих земаља „старог континента”, извјештавају агенције.

То ће, заправо, бити наставак таласа протеста који су овог љета и почетком јесени потресли Грчку, Француску, Румунију и Британију, а нешто раније Шпанију, Португал, Италију, Чешку, Њемачку.

Јесењи талас штрајкова потврђује да многе земље, и поред почетних знакова опоравка, још нису изашле из економске кризе, поготово оне које су се суочиле са рецесијом. Многе владе због тога уводе ригорозне мјере штедње - смањују плате, отпуштају запослене у јавном сектору, помјерају старосну границу за одлазак у пензију, што изазива велико незадовољство.

У најтежој је ситуацији и даље Грчка коју штрајкови потресају практично цијелог љета. Радници готово свакодневно излазе на улице Атине и Солуна и озбиљно поткопавају владин програм опоравка.

„Ми ћемо тек лансирати нови почетак синдикалне борбе”, најављују у синдикалној конфедерацији АДЕДY, која окупља раднике и службенике у јавном сектору.

Талас штрајкова потреса и Француску, гдје је прије два дана на улице Париза изашло милион људи који протествују због пооштравања услова за стицање пензије.

Крајем овог и почетком идућег мјесеца протести се најављују у Британији, Грчкој, Француској, Литванији, Румунији, Словенији и другим земљама, јављају агенције.

Аналитичари упозоравају да највећа опасност пријети од протеста младих које је најтеже погодила садашња економска криза.

У Шпанији, на пример, 20 одсто незапослених су млади, а у Грчкој чак 32 одсто. Они су на удару незапослености и у другим земљама и њих је, када изађу на улице, тешко контролисати, упозоравају синдикални функционери.