Упркос тврдњама администрације Барака Обаме да америчке снаге неће крочити на тло Либије, извјестан број Американаца је већ недјељама у тој земљи, јер је предсједник САД послао специјалце Централне обавјештајне агенције у тајну мисију прикупљања података о владиним снагама.

Информацију о Обамином тајном рату прва је објавила телевизијска мрежа Еј-Би-Си наводећи да је група агената ЦИА дио шире, тајне, акције запада усмјерене против Гадафијевих снага. Осим Американаца, за сада је извјесно да се у Либији налази и неколико десетина агената британског МИ6.

Улога Американаца описана је као прикупљање података о владиним снагама, о којима Вашингтон, наводно, зна јако мало, јер су амерички шпијуни протеклих година били заокупљени важнијим проблемима, као и успостављање контаката са побуњеницима.

Британски медији су, међутим, у потпуности открили чиме се у Либији баве њихови агенти: МИ6 наводи нападе борбених авиона на Гадафијеве оклопне јединице, артиљерију и рампе за лансирање пројектила.

Контакти са побуњеницима су, суштински, дио потребе да се докучи идентитет особа које стоје иза читаве побуне, али и њихове спољне везе, прије свега јер се неки од вођа устанка повезују са Хезболахом у Либану, или чак са самом Ал Каидом Осаме бин Ладена.

Суочени са лавином оптужби, Американци и Британци су у посљедња 24 часа готово у потпуности обуставили ваздушне нападе на источном фронту, па су побуњеници били принуђени на бијег од безмало 200 километара.

Та пауза у бомбардовању, коју неки приписују и пјешћаној олуји, била је чини се највећи савезник Гадафијевим трупама, које су на прилазима Сирти просто прегазиле устанике и натјерале их на бесомучно повлачење.

Побуњеници су за нешто више од 24 часа прешли пут од побједничке еуфорије до паничног бијега пред салвама Гадафијеве артиљерије и тенкова, који су у сриједу увече, још једном, дошли на прилазе Аџдабији.

Суштински, највећи војни проблем побуњеника представља чињеница да у својим редовима имају око 1.000 озбиљних бораца и масу наоружаних дојучерашњих демонстраната, слабо имуних на страх који производе долазеће ракете "град" или топовске гранате.

Осим тога, обе стране суочене су са озбиљним мањком муниције. Гадафи, због чињенице да су му линије снабдјевања растегнуте дуж 500 километара обале, над којом патролирају коалициони авиони, а побуњеници јер су добар дио залиха, које су претходно покупили из напуштених складишта, улудо испуцали шенлучећи због почетка бомбардовања и лаких побједа претходних дана.

Американци и Британци су, управо због тога, наговијестили да би могли да наоружају побуњенике, чиме је отворена прилично бурна дискусија да ли је такав потез у складу са резолуцијом 1973, на чијем су усвајању инсистирале управо ове две државе, и Француска.

Слање копнених снага могло би се показати неопходним, пошто су Гадафијеве снаге, суочене са ваздушним ударима, брзо научиле лекцију, па су тенкове махом замијенили новим импровизованим оружјима, монтирајући топове и ракетне бацаче на камионе.

(РТРС/Фронтал)