"Sam tekst protokola sačinjen je i usaglašen između dva tužilaštva, tako da je protokol potrebno samo potpisati, nakon čega će stupiti na snagu“, ističe on u intervjuu Srni, ne precizirajući kada se potpisivanje može očekivati.

Jedna od preporuka sa Strukturalnog dijaloga sa EU jeste što hitnije potpisivanje ovog protokola. Svi relevantni činioci u BiH podržali su to, a Ministarstvo pravde BiH je od početka uključeno u postupak zaključivanja protokola, ali je samo potpisivanje u nadležnosti glavnih tužilaca, ističe Radulj.

U toku marta trebao bi da bude održan i četvrti sastanak Strukturalnog dijaloga između pravosudnih institucija u BiH i EU, pa Radulj očekuje da bi u ovoj godini trebalo razriješiti nekoliko krucijalnih pitanja od značaja za funkcionisanje pravosudnih institucija - prije svega, mora se ubrzati proces prenošenja predmeta ratnih zločina u nadležnost entitetskih pravosudnih organa.

Tu je i pitanje primjene materijalnog krivičnog zakonodavstva u predmetima ratnih zločina pod jednakim uslovima, o čemu će konačnu odluku donijeti Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u predmetu "Maktouf protiv BiH" u toku ove godine.

Na osnovu preporuka Evropske komisije Ministarstvo pravde BiH pristupilo je izradi nacrta Zakona o sudovima BiH kojim bi bilo regulisano pitanje nadležnosti i organizacije Višeg suda BiH, koji bi odlučivao samo po žalbama na odluke Suda BiH.

On smatra da Visoki sudski i tužilački savjet /VSTS/, kao i cjelokupno pravosuđe u BiH, mora doživjeti reformu, jer je očigledno da ovakav sistem ne daje odgovarajuće rezultate ili rezultate koji bi bili očekivani. "U prethodnim godinama doneseno je niz zakona koji su predvidjeli dosta brzu proceduru pred nadležnim sudovima, međutim, nije se postiglo ono željeno, a to je suđenje u razumnom roku“, pojasnio je Radulj.

On upozorava da, uprkos činjenici da je zaposlen veliki broj sudija i tužilaca, kao i da su uvedeni najnoviji informacioni sistemi - u sudovima i tužilaštvima i dalje postoji veliki broj neriješenih predmeta ili predmeta koji nisu uzeti u rad i po nekoliko godina.

"Ovakav način rada dovodi do toga da se veliki broj građana BiH obraća Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog povrede svojih prava i dolazi do isplate naknada nematerijalne štete od nadležnih institucija u BiH. Naravno, tu imamo i svijetlih tačaka - kao što je osnivanje privrednih sudova u Republici Srpskoj, koji su postigli ažurnost u radu. Bez brzih osnivanja privrednih društava i brzo završenih privrednih sporova nema ni privrednog razvoja u BiH“, naglasio je Radulj.

Radna verzija Zakona o izmjenama i dopunama zakona o VSTS-u, koji je produkt političkog dogovora SNSD-a i SDP-a, dostavljen je Ministarstvu pravde BiH i u toku je njegovo razmatranje. Ovim zakonom predviđa se izmjena načina biranja tužilaca na svim nivoima u BiH, tako da proceduru, svako u svojoj nadležnosti, provodi VSTS, zatim nadležni izvršni organ i, na kraju, zakonodavni organ.

"Postoje oprečni stavovi o ovom pitanju - da ovo predstavlja miješanje politike u rad pravosuđa. Ali, ovaj način izbora tužilaca prije svega će imati pozitivne efekte na njihov rad, posebno u domenu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i stavljanju akcenta na odgovornost tužilaca za svoj rad, ali nikako podređenosti, prema organima koji su učestvovali u njihovom izboru“, smatra Radulj.

Povodom prestanka mandata za još troje međunarodnih članova u Tužilaštvu BiH i VSTS-u BiH krajem 2012. godine, nakon čega će u pravosuđu BiH, osim u Ustavnom sudu BiH, prvi put poslije rata, u potpunosti raditi samo domaći kadar, Radulj smatra da se u radu ove dvije institucije neće ništa bitno promijeniti, posebno imajući u vidu ukupan broj tužilaca i broj članova VSTS-a.

"Ako hoćemo biti ozbiljno društvo, moramo vlastitim snagama i vlastitom pameću preuzeti ulogu u svim organima vlasti, jer ko će imati više odgovornosti pred građanima naše zemlje nego mi sami“, naglasio je on.

Prethodnu godinu Ministarstvo pravde BiH obilježilo je zaključivanje nekoliko međunarodnih ugovora, od kojih su najznačajniji ugovori o izručenju.

"Potpisivanje ovih ugovora predstavlja samo jedan od koraka Ministarstva pravde BiH u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer je predviđeno da se izručuju lica sa teritorije BiH susjednim zemljama ukoliko su u tim zemljama počinila ova krivična djela", zaključio je Radulj.

(Srna/Frontal)