U analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, naglašava se da je do oživljavanja u privredama i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u zemljama Zapadnog Balkana došlo pošto su u prošloj godini četiri države tog regiona zapale u recesiju.

Oporavak i privredni rast bi trebalo da se nastave, ali kako je upozoreno, "i dalje mogu biti krhki".

Zvaničnici u EK u Briselu su, uz sav oprez, Beti prenijeli da bi tome trebalo da pomogne i već uočljivo oživljavanje ekonomija u samoj Evropskoj uniji, koja je ubjedljivo glavno tržište zemalja Zapadnog Balkana i posebno Srbije.

Zbog uobičajeno "odloženog učinka" privrednog oporavka i rasta BDP, nezaposlenost se još nije smanjila, odnosno, kako se navodi u dokumentu EK, "uslovi na tržištu rada su i dalje teški na Zapadnom Balkanu, što utiče na bitno zauzdavanje potrošnje", što je u tom regionu takođe bitan činilac ekonomskog rasta.

"Razlike u rastu BDP nisu, međutim, zanemarljive, i kreću se od 2,1 odsto u Srbiji, pa do 4,3 odsto u Crnoj Gori. Nezaposlenost u Bosni i Hercegovini je dostigla stopu od 44,5 odsto u aprilu ove godine, a samo donekle je smanjena u Albaniji, isto kao i u Makedoniji, gdje je još uvijek 29,9 odsto i Srbiji, gdje je 24,1 posto", navodi se u analizi EK.

Inflacija je u padu u BiH, Crnoj Gori, Kosovu, kao i kandidatu za članstvo u EU, Islandu, i to može imati izvjesnog povoljnog učinka na realne prihode stanovništva.

U Makedoniji i kandidatu za članstvo EU, Turskoj, inflacija raste, "dok u Srbiji stagnira, ali je još uvijek veoma visoka".

(Beta/Frontal)