Nova Srpska

Republika Srpska i NATO

Republika Srpska mora kreirati novi odnos prema NATO paktu. Do sad je odnos RS prema ovoj alijansi podrazumijevao čudnu mješavinu ignorisanja i protivljenja članstvu RS/BiH, s jedne, i tihog pripremanja za ulazak, s druge strane. Republika Srpska je dozvolila da BiH tiho puže ka NATO-u, s tim da ona sama ne da nije imala nikakve benefite zbog takvog svog ponašanja nego je najčešće bila označena kao krivac što BiH brže ne napreduje ka sjevernoatlantskom savezu.

tim autora Nova Srpska 

Činjenično stanje

•    NATO pakt je od završetka rata prisutan u cijeloj BiH, pa tako i u Republici Srpskoj. NATO ima svoju vojnu bazu i u samoj Banjoj Luci (Ramići). Bosna i Hercegovina svoju bezbjednost duguje upravo NATO paktu. Bez prisustva NATO-a u BiH, Republika Srpska bi bila ozbiljno bezbjednosno ugrožena imajući u vidu nepostojanje njene armije i ozbiljnih obavještajnih struktura. Borba protiv militantnih islamističkih grupa, kad je RS u pitanju, prosto nije moguća oslanjajući se jedino na sopstvene snage.
•    Republika Srpska dobrim dijelom je okružena NATO paktom. Hrvatska je već članica ovog saveza dok će Crna Gora takođe uskoro postati i formalan punopravan član. Što se regije tiče, Slovenija je takođe članica NATO pakta, kao i Albanija, Grčka, Bugarska, Rumunija i Mađarska. Jedino je Srbija trenutno van ovog saveza, s tim da u budućnosti treba očekivati inicijative iz ove zemlje da se to stanje promjeni. No, i da se to ne desi, u slučaju eventualnog napada neke od članica NATO pakta na Republiku Srpsku-Srbija, najvjerovatnije, uopšte ne bi vojno reagovala a ako i bi-otpor bi bio kratkotrajan i neuspješan.

Unutrašnji politički kontekst

Trenutno postoji percepcija u međunarodnim krugovima da je RS krivac za mnoge zastoje i blokade u BiH, uključujući i proces približavanja BiH ka NATO. Takva pozicija RS predstavlja nastavak političkog stava Srba na Balkanu od raspada Jugoslavije koji je zasnovan na odbijanju prihvatanja činjenice da ovaj prostor pripada zapadnoj sferi uticaja. Zbog toga Srbi redovno u početku odbijaju sve inicijative Zapada da bi na kraju pristajali na mnogo gore ponude, nakon što bi prethodno bile suočeni sa brojnim negativnim konsekvencama.

U budućnosti treba očekivati sve snažnije inicijative za promjenu ustava BiH. Takve inicijative, kako trenutno stoje stvari, biće usmjerene u pravcu dalje centralizacije BiH budući da se RS opire snaženju zapadnog uticaja u zemlji. Suočena sa sve težim ekonomsko-socijalnim stanjem, Republika Srpska biće u sve većoj defanzivi koja će za posljedice imati njenu nesposobnost da naposlijetku očuva svoje dejtonske ingerencije u dobroj mjeri. Takođe, proces učlanjenja BiH u NATO i EU biće vođen direktno iz Sarajeva i RS će izgubiti mogućnost da suštinski utiče na te procese čime će BiH de facto i de iure postati država sa više unitarnih nego federalnih elemenata iako je ona po Dejtonskom sporazumu konfederacija. Sarajevo će postati glavni vojni i obavještajni centar u zemlji, iz tog grada će biti koordinisani ključni politički, ekonomski i bezbjednosni procesi dok će Banja Luka biti puki centar provincije Republike Srpske.

Regionalni politički kontekst

Ulaskom Crne Gore i Makedonije u NATO Srbi će biti suočeni sa činjenicom da su sa svih strana okruženi ovom vojnom alijansom kojoj već pripadaju i pravoslavne države Balkana-Bugarska, Grčka i Rumunija. Prema tome, na istoku nisu prisutni ruski saveznici već NATO pakt. U kontekstu nefunkcionisanja BiH, a za šta će RS biti optužena kako je već navedeno, EU i Berlin će biti upozoreni od strane Vašingtona da moraju dopustiti jačanje uticaja Tuske u ovoj regiji. Taj proces je već započeo. Srbija će morati pristajati ne samo na lagano priznavanje nezavisnosti Kosova nego i na davanje dodatne autonomije Raškoj i dijelovima južne Srbije naseljenim Albancima (Preševo, Medveđa i Bujanovac). Da bi se oduprla takvim intencijama, ali i da bi sačuvala suverenitet Srbije u Vojvodini, Srbija će morati pažljivo balansirati između interesa Berlina i Vašingtona što će značiti njeno tiho ali sigurno pristupanje NATO paktu. U takvom razvoju događaja Republika Srpska će ostati potpuno izolovana, biće trajno označena kao faktor nestabilnosti na Balkanu i kao takva ozbiljno će kompromitovati bilo kakvu ozbiljniju autonomnu poziciju unutar BiH. Srbija će se sve više udaljavati od RS koja će ostati bez partnera, usamljena i nemoćna.

Novi pristup

Republika Srpska treba da inicira oživljavanje procesa pristupanja BiH NATO paktu. I ne samo to, Republika Srpska mora da se predstavi kao faktor koji najsnažnije i najbrže vodi BiH ka članstvu u NATO savezu. Rukovodstvo RS treba da kreira ozbiljnu platformu za pregovore sa NATO, s tim da bi najvažnije tačke te platforme bile sljedeće:

•    RS će ubrzati sve reforme koji se tiču ulaska BiH u NATO a koje ne zadiru u dejtonsko ustrojstvo BiH
•    RS će podržati u organima BiH sve projekte koji se tiču ulaska zemlje u NATO, pod uslovom predviđenim u prethodnoj tački
•    RS traži od partnera u NATO, prije svih Vašingtona, da se obezbjedi trajna podrška ove alijanse i SAD ustavnoj poziciji Republike Srpske
•    RS insistira da glavni štab NATO alijanse u BiH bude u Banjoj Luci
•    RS će značajno participirati u troškovima koji se tiču ulaska zemlje u NATO, finansiranja vojnih misija BiH i, uopšte, svih drugih troškova koji se zahtjevaju od jedne NATO članice
•    RS insistira da njen predstavnik bude glavni koordinator prilikom učlanjenja BiH u NATO, kao i da po učlanjenju njen predstavnik bude zadužen za odnose BiH i NATO

Novi pristup RS prema NATO mora dovesti do relaksacije odnosa između RS i Sjedinjenih Država, prije svega. Republika Srpska mora biti oslobođena optužbi da usporava i koči reformske procese u BiH i cijeloj regiji. Takođe, Srpska mora insistirati na garanciji svojih ustavnih prava, kao i podršci reformama u oblasti ekonomije i vladavine prava. Zauzvrat, RS će ubrzati put cijele zemlje u NATO, i ne samo to: ukoliko RS pristupi ovakvoj politici stvoriće se uslovi i za brži i relaksiranij put Srbije ka NATO savezu. Time bi RS postala regionalno respektabilan konstruktivan faktor i dodatno bi legitimisala svoju poziciju u BiH i regiji.

Komentari
Twitter
Anketa

Po vašoj procjeni koliko će vam trebati novca da bi spremili djecu u školu?

Rezultati ankete
Blog