Transparency International Bosne i Hercegovine (TI BiH), u saradnji sa Centrom za istraživačko novinarstvo (CIN), prezentovao je na konferenciji u Sarajevu nalaze monitoringa reforme javne uprave u oblasti uptavljanja ljudskom resursima i transparentnosti, integriteta i odgovornosti. 

 

Nalazi monitoringa svjedoče o veoma skromnim rezultatima javne uprave u oblasti transparentnosti, integriteta i odgovornosti. Informacijama od javnog značaja se pristupa reaktivno,  putem zahtjeva za pristup, a pojam proaktivne transparentnosti je slabo poznat institucijama, koje jako malo napora ulažu u bolju preglednost i vidljivost informacija, saopštili su iz TIBiH. 

 

„Institucije nemaju praksu izdvajanja i objavljivanja budžetskih podataka i podataka o izvršenju budžeta na svojim web stranicama. Od  20 institucija, samo su dvije (jedna sa BiH i jedna sa FBiH nivoa) usvojile plan integriteta. U Republici Srpskoj, sam pojam „plan integriteta“ poznat je tek u jednoj instituciji, što pokazuje da se još uvijek  zabrinjavajuće malo čini na prevenciji korupcije.  Na to sve, mali broj pokrenutih disciplinskih postupaka je zabilježen na svim nivoima, što pokazuje da ni represivni mehanizmi ne funkcionišu u adekvatnoj mjeri“, rečeno je iz ove organizacije. 

 

U upravljanju ljudskim resursima, problem i dalje predstavljaju netransparentni procesi zapošljavanja. Sistem planiranja potreba za ljudskim resursima je slabo razvijen -  planiranje je na kvantitativnoj osnovi, dok se o profilu potrebnih ljudi vrlo malo vodi računa, dodali su iz TIBiH. 

 

„Napredak je vidljiv u oblasti analize i klasifikacije radnih mjesta, ali  postojeći opisi svojim sadržajem i strukturom ne zadovoljavaju potrebe moderne uprave. Praksa praćenja i ocjenjivanja rada zaposlenih nikad nije na pravi način shvaćena, a onda ni prihvaćena od rukovodilaca u upravnim strukturama, što najjasnije ukazuje  na nedostatak menadžerskih i liderskih sposobnosti onih koji su na rukovodnim mjestima“.

 

Lejla Ibranović, v.d. izvršnog direktora Transparency International BiH, istakla je u svom uvodnom obraćanju na konferenciji da je cilj monitoringa ukazati na konkretan uticaj provedenih aktivnosti i uloženih resursa u reformske procese, te da nalazi pokazuju da reforme ni po dubini, ni po obimu nisu ostvarile adekvatne rezultate,  uzimajući u obzir uložene resurse u prethodnih nekoliko godina. 

 

„Ovi nalazi izvještaja nedvosmisleno ukazuju da je potrebno ozbiljnije i sistematičnije pristupiti reformi javne uprave, naročito u kontekstu obaveza i zahtjeva koje EU postavlja pred BiH u procesu proširenja i evropskih integracija“, istakla je Ibranović

 

Mario Vignjević, Programski menadžer za oblast reforme javne uprave Švedske međunarodne agencije za razvoj, koja je finansijski podržala ovaj projekat, istakao je da je ključni izazov ostaje rješavanje  koordinacije reformskih procesa i volja aktera koji učestvuju u reformama javne uprave. 

 

“Značajna uložena sredstva prethodnih godina koje je Vlada Švedske alocirala za reformu javne uprave decidno ukazuju na opredjeljenost Vlade Švedske da domaćim vlastima i institucijama pruži svu potporu da javnu upravu učine transparentnijom, profesionalnijom, efikasnijom i od koristi za sve građane. Nalazi monitoringa koji su danas prezentovani i ukazuju na potrebu da domaće vlasti i institucije reformu javne uprave shvate krajnje ozbiljno.“