Vijesti

Помен јасеновачким жртвама – опет у двије колоне

Српски, јеврејски и представници антифашиста из Хрватске четврту годину не пристају на заједнички меморијал с властима, које оптужују за обнову усташтва

Поводом Дана пробоја логораша из Јасеновца (22. април), у Спомен-подручју Јасеновац одржан је помен за жртве логора смрти који је установљен под покровитељством такозване Независне државе Хрватске (НДХ). Тај логор је у Другом светском рату био последња животна станица за стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста.  

Четврту годину заредом помен за жртве одржава се у две колоне. Српски, јеврејски и представници антифашиста из Хрватске не пристају на заједнички меморијал с властима. Они су јуче положили венце подно споменика „Камени цвет” аутора Богдана Богдановића. 

Потомци народа чији су преци скончали у Јасеновцу одбијају ходати у колони с онима које окривљују да не чују крик жртава и да подилазе обнови усташтва.

Уместо да, како кажу, поведу друштво у правцу суочавања с претешким бременом монструозних усташких бестијалности. Кажу како не могу стајати уз раме с онима који изједначавају жртве Блајбуршког поља и расних закона НДХ и логора Јасеновац.  

Мањински представници, најпре Срби и Јевреји, као и хрватски антифашисти наводе да се влада недовољно снажно противи историјском ревизионизму и негацији страшних догађаја у Јасеновцу. Власти су државну комеморацију најавили за недељу. Тамо ће и ове године стајати усамљени.    

У обележавању које су јуче организовали Српско народно веће, Координација јеврејских општина Хрватске, Савез Рома у Хрватској „Кали Сара” и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске нашли су се, како су известили хрватски медији и представници амбасада Израела, Холандије, Шпаније, Велике Британије, Србије, Словеније, Немачке, Француске, Аустралије...

У име организатора, Огњен Краус, председник Координације јеврејских општина у Хрватској, рекао је да је Јасеновац најмрачније и најсрамотније место хрватске историје, где су се догађале егзекуције грађана НДХ на основу расних закона. Рекао је да је НДХ једина у Европи имала расне законе и више од 50 логора, што концентрационих логора смрти, што сабирних логора.

„Никада нисмо изједначавали хрватски народ с НДХ, с усташтвом и геноцидом. Исто тако, нећемо никада прихватити да су жртве Јасеновца и Блајбуршког поља, Тезна и Мацља – исто. На тим местима страдала је усташка војска која се није предала 9. маја када је капитулирао Трећи рајх. Док се не макне из употребе усташки поздрав ’За дом спремни’, ми нећемо бити овде заједно у службеној комеморацији”, рекао је Краус. 

Повереница за људска права Већа Европе Дуња Мијатовић је поручила да усташки логор Јасеновац свима треба бити историјска лекција. Осудила је то што неки политичари и политичке личности у Хрватској умањују одговорност починитеља јасеновачких злочина, величају их или потпуно негирају злочине из прошлости.

Концентрациони логор Јасеновац био је највећи и најозлоглашенији логор у НДХ, које су усташе почеле успостављати убрзо након доласка на власт за непријатеље државе дефинисане расним законима по узору на нацистичку Немачку, подсећа портал „Индекс”.

По подацима Спомен-подручја Јасеновац, до сада је у логору утврђено именом и презименом 83.145 жртава Срба, Јевреја, Рома, Хрвата и особа других националности, а у музеју процењују да је коначни број жртава вероватно око 100.000. Службена статистика бивше СФРЈ истицала је бројку од 700.000 жртава, подсећа „Индекс”. 

Портал хрватских „Новости” подсећа да су у пробој из логора Јасеновац заробљеници кренули 22. априла 1945, пред сам крај Другог светског рата. Дан раније, 21. априла, преко Саве је из логора одведено више од 700 логорашица које су побијене. У ноћи с 21. на 22. април у логору су била још 1.073 мушкарца који су ујутро кренула у јуриш. Слободе су се успела докопати 54 логораша.  

У оквиру обележавања Дана пробоја логораша, цвеће је јуче положено и у Доњој Градини (РС), која је највеће стратиште из система јасеновачких логора. На том месту РС и Србија градиће заједнички меморијални комплекс. Милорад Додик, председавајући Председништва БиХ, након састанка с Александром Вучићем, председником Србије, рекао је да је намера да то буде место одакле ће се послати поруке мира, али и место које поручује да се жртве не смеју заборавити.

Надлежни у РС наводе да је 1946. Земаљска комисија Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача дала процену да је у концентрационом логору Јасеновац убијено око 500.000–600.000 логораша.

„И тада је Земаљска комисија Хрватске истакла да се никада неће моћи утврдити тачан број жртава, али да овај наведени број жртава ипак одговара стварности”, рекла је недавно директорка Јавне установе Спомен-подручје „Доња Градина” Тања Тулековић.

Она је навела да је Доња Градина спомен-подручје највећег стратишта концентрационог логора Јасеновац и да са својих девет гробних поља и 105 масовних гробница сведочи о усташком злочину геноцида који се догодио за време НДХ.

Гидеон Грајф, главни истраживач Института за Холокауст „Шем олам” у Израелу, на основу података до којих је дошао током четворогодишњег истраживања у оквиру студије „Јасеновац, Аушвиц Балкана”, рекао да је у Јасеновцу на најсвирепији начин убијено минимум 800.000 Срба и око 40.000 Јевреја.

„Јасеновац је био империја смрти”, истакао је недавно Грајф и напоменуо да је ревизионизам друго убиство жртава. Грајф је истакао да је у Јасеновцу постојало 57 различитих начина убијања жртава и навео да их у Аушвицу није било толико, те да нечег попут оног што се десило у Јасеновцу „нема у историји човечанства”.   


Извор: Политика
Twitter
Anketa

Da li je opozicija u Srpskoj trebala učestvovati na mitingu u Banjoj Luci ili nije?

Rezultati ankete
Blog