Društvo

Готовуша - симбол опстанка Срба на вјековним огњиштима на КиМ

Између брда и долина прошараних ријекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности.

У саставу је општине Штрпце, на југу српске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на сјевероисточним падинама Шар-планине, са обје стране горњег тока ријеке Лепенац и Готовушке ријеке. Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.

У писаним документима, Готовуша се први пут помиње 1331. године у једној од повеља српског цара Душана Силног, тада краља. Као и цијела средњевјековна Србија, и Готовуша највећи процват доживљава управо за вријеме цара Душана, када је кроз насеље пролазио каравански пут, који је повезивао царске градове Призрен и Скопље. Тим путем је пролазио велики број трговаца који су трговали са Готовушанима. Трговци су продавали усољену морску рибу и маслиново уље, а куповали вино и винову лозу, која је била веома заступљена у овом крају. Српски средњевјековни владари имали су своје посједе у Готовуши, о чему најбоље свједоче народне пјесме и сачувана имена предјела као што су Цареве ливаде и Царева глава.

У Готовуши стоје и двије цркве, из 14., односно, 16. вијека: црква Пресвете Богородице и црква Светог Спаса, на чијим су зидовима и најљепше и најочуваније фреске Сиринићке жупе. Цркве су од изузетног значаја и под заштитом су Републичког завода за културу Републике Србије, као вриједно културно-историјско насљеђе. По народном предању, у Готовуши су неко вријеме биле чуване мошти српског цара Уроша Нејаког, које су касније пренесене у манастир Јазак на Фрушкој гори.


Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак

Готовуша није потпала под турску власт одмах послије Косовске битке. То се десило тек 66 година касније, када је извршен и попис становништва. У опширном катастарском попису 1455. године, Готовуша се биљежи као област Вука Бранковића. 

Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак, па се велики број људи одселио према централној Србији и Аустрији, у сеоби под вођством српског патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, али су Готовушани, и поред тога, успјели да у вишевјековном ропству сачувају од заборава српску вјеру и народне обичаје, и опстану на вијековним огњиштима.

Српска војска је ослободила Готовушу из турског ропства 13. октобра, 1912. године. Петовјековни турски јарам је збачен и највећи сан је био остварен: Косово се поново нашло у саставу Србије!

Симобл Готовуше - крст висок 6 метара


На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше – крст висок 6 метара. По народном вјеровању, у давна времена у селу су се рађала здрава дјеца која су се касније разбољевала. Мјештани су због тога тражили савјет од локалног свештеника и он им је савјетовао да упрегну два вола близанца који ће вући плуг, да на мјесту гдје буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око цијелог села и да у центру круга направе крст. Мјештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из ријеке. Тако је крст сачувао Готовушу и њену дјецу.

Крст данас представља симбол и заштитни знак Готовуше који посјећује велики број људи из свих крајева Србије и свијета. Зачетник и најзаслужнији човјек за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше и по њему први туристички објекат на Шар-планини  носи име ''Стојкова кућа''.

Околина Готовуше обилује изузетним природним љепотама. Одмах изнад мјеста су обронци и врхови Шар-планине. На југоисточној страни су: врх Љуботен, висок 2498 метара, Црни врх, Гавраник, ГЛаве, Кокошиње, Жељкина вода, као и излетиште ''Бела вода''.


Готовуша нимало не заостаје за већим срединама у погледу културе. Одмах послије Другог свјетског рата саграђен је Дом културе у којем се организују разне културно-умјетничке манифестације. Чувари народне традиције у Готовуши су КУД ''Младост'', са пјевачком групом, који проносе славу Готовуше и Србије широм свијета са низом награда освојеним на разним такмичењима.

У Готовуши се одржава и низ фолклорних манифестација и народних обичаја који се чувају од заборава: маскенбал ''Вучари'', који се одржава на празник Бијеле покладе, затим Процка, Мавање кумбара, Лазарице и Велигдан.

Најзаступљенији спортови у Готовуши су фудбал, кошарка, рукомет и одбојка. Најпознатија екипа је ФК Готовуша – једна од најбољих екипа малог фудбала на простору Косова и Метохије, са великим бројем освојених турнира и трофеја. Најпознатије спортске манифестације које се организују у Готовуши су: Турнир генерација ''Цветница'', Ноћна лига у малом фудбалу, кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири.

 

Извор: gotovusa.net

 

 

 

Twitter
Anketa

Da li je opozicija u Srpskoj trebala učestvovati na mitingu u Banjoj Luci ili nije?

Rezultati ankete
Blog