Србија и САД успоставиле су прве дипломатске односе на данашњи дан 1882. године и од тада су Срби и Американци имали различите нивое сарадње, али и размимоилажења – од заједничке борбе и побједа у Првом и Другом свјетском рату до неспоразума и сукоба деведесетих година прошлог вијека.

У Београду је 1882. године објављен споразум о успостављању дипломатских односа Србије и САД.

У Скупштини је прочитан указ кнеза Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције двије земље. Конвенција је штитила права грађана двије државе, што је посебно користило српским исељеницима у САД.

Споразум је обезбиједио грађанима двије земље слободан улаз, кретање и боравак на било ком дијелу територије друге земље и обављање послова уз личну и имовинску заштиту, на исти начин као и за грађане такозване најповлашћеније нације.

Од тада српско-амерички односи имали су различите, углавном добре, конотације све до краја 20. вијека.

Дана 28. јула 1918. на четврту годишњицу објаве рата Аустроугарске Србији, а у част пробоја Солунског фронта и храброг отпора Срба Аустроугарској, амерички предсједник Вудро Вилсон издао је саопштење америчком народу које је прочитано у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама.

Српска застава тада је подигнута изнад Бијеле куће, као и свих зграда јавних институција у главном граду САД.

У Другом свјетском рату Срби и Американци нашли су се заједно у антихитлеровској коалицији.

Након рата, тадашња СФРЈ и САД имале су добре односе, а Вашингтон је био благонаклон према позицији Београда у свијету и ванблоковској политици. САД су дуго подржавале опстанак Југославије деведесетих година.

Међутим, након признања сецесије неких југословенских република, америчка политика се мијења, а политика тадашњег руководства Србије није више посматрана благонаклоно у Вашингтону.

На све то су се надовезале санкције СР Југославији и НАТО бомбардовање 1999. године, и признање једнострано проглашене независности Косова.

Извор: in4s.net