U svojoj kolumni za britanski Gardijan, dr Lipton govori o tome šta ga je naučila epidemija ebole.
Tokom 2014. godine, radio je u sasvim običnoj četvrti u Fritaunu, glavnom gradu Sijera Leone, kada se pojavio virus ebole. Kao Vuhan danas, Fritaun se tada našao u epicentru epidemije.
Životni ritam grada se promijenio za tili čas, s obzirom da su nastupile restriktivne mjere koje su za cilj imale suzbijanje epidemije. ’’U suštini, od običnih ljudi se tražilo da svoj život stave na čekanje’’, napisao je Lipton.
Ono što ga je iznenadilo bile su reakcije njegovih prijatelja i komšija koji su preventivne mjere shvatili veoma ozbiljno, toliko da su ispred ulaza u kuću postavljali ’’stanice za pranje ruku’’, a kontakt sa ljudima se smanjio. Međutim, uprkos restriktivnim mjerama, oni su nastavili svoj život.
Takva situacija je zahtijevala od ljudi postavljanje prioriteta, što ih je podstaklo na međusobnu saradnju, jer preživjeti epidemiju ’’ne znači samo da izbjegnete infekciju i primite terapiju, već uključuje i šire društveno pitanje proživljavanja krize na dostojanstven i smislen način’’.
Fiksacijom pažnje na virus znači da često zanemarujemo šire društvene i ekonomske prioritete.
’’Ako sam išta naučio iz svog istraživanja o eboli u Sijera Leonu, to je sljedeće: pazite se, ali ne paničite zbog virusa i ne gubite iz vida širu sliku. Nadam se da ćemo u našem odgovoru na koronavirus kao pojedinci, ili institucije, naučiti nešto od onih koji su već prošli kroz ovo’’, zaključio je dr Lipton.
Džonah Lipton je antropolog i istraživač na Londonskoj školi ekonomije. Trenutno piše knjigu koja istražuje iskustva mladih stanovnika Fritauna u Sijera Leonu tokom epidemije ebole u periodu od 2014. do 2016. godine.
Frontal/D.M.
