Kamatna stopa na glavne operacije refinanciranja zadržana je na nula posto, kamata na prekonoćne pozajmice je ostala 0,25 odsto, a na depozite položene kod ECB-a i dalje iznosi -0,5 odsto.
Negativna referentna kamata od 0,5 odsto ima za cilj potaknuti banke da pozajmljuju novac klijentima, a ne da ga deponuju kod centralne banke.
Istovremeno, centralna banka evrozone je najavila mjere podrške bankarskom kreditiranju i proširila program otkupa obveznica za 120 milijardi evra.
ECB je osigurao dodatna sredstva za dugoročne, jeftine kredite bankama, kako bi im osigurala potrebnu likvidnost.
U saopštenju ECB-a se navodi da će se evropske banke moći zaduživati po kamatnoj stopi od minus 0,75 odsto, što bi ih trebalo podstaknuti da pozajmljuju novac od središnje banke, kako bi povećale kreditiranje kompanije i građana.
Stručnjaci ocjenjuju ovo kao "moćan potez ECB-a, koja plaća bankama da se zadužuju kod nje i ohrabruje ih istovremeno da one plaćaju kompanijama da uzimaju kredite".
Akteri na finansijskim tržištima očekivali su smanjenje ključne kamate za 10 baznih poena, radi podrške privredi evrozone uslijed strahovanja da bi regiju uskoro mogla zahvatiti recesija.
Predsjednica ECB-a Kristin Lagard izjavila je na konferenciji za novinare da je "širenje virusa COVID-19 zadalo velik udarac perspektivi rasta globalne ekonomije i ekonomije evrozone i da je povećalo volatilnost na tržištima" te da vlade trebaju pripremiti ambiciozne fiskalne odgovore kako bi suzbile posljedice pandemije, prenosi Al Jazeera.
"Čak i ako je epidemija privremene prirode, ona će imati znatan uticaj na ekonomsku aktivnost. Vlade i sve druge institucije pozivaju se da poduzmu pravovremene i ciljane akcije kako bi otklonite ovu prijetnju javnom zdravlju, obuzdale širenje virusa korona i ublažile ekonomske posljedice", rekla je Lagard.
Dodala je da je naročito potreban ambiciozan i koordinisan odgovor fiskalne politike radi podrške preduzećima i radnicima koje je ova zdravstvena kriza izložila riziku.
Izvor: nezavisne
