Гостујући у Јутарњем програму РТС, Пајовићева објашњава да промене које настају на генима, из различитих разлога, повећавају ризик за настајање обољења ковид-19. То су мултифакторска обољења, где спадају и кардиоваскуларна обољења, дијабетес, неуродегенеративна обољења.
Преко 100 обољења, додаје, које су учестале у популацији су управо мултифакторска обољења.
"Вероватноћа оболевања од ковида-19 зависи од три фактора. Од наше генетске предиспозиције, околности под којима живимо и од начина на који живимо", истиче дректорка Института "Винча".
Према њеним речима, околности подразумевају факторе средине, и средина и те како утиче да ли ће се испољити такозвани лоши гени које свако од нас има у оквиру генома.
Спољашњи фактори средине такође могу да утичу на испољавање лоших гена или на њихово супримирање.
Трећи фактор је начин живота, а то значи како се хранимо, које биоактивне компоненте та храна садржи, пре свега антиоксидансе, колико дуго спавамо, каква је наша физичка активност.
Најновија истраживања показују да се употреба 500 милиграма витамина Це, 1.000 до 4.000 ИЈ витамина Де показала као изузетна превентива.
"Квалитет живота је тај који може да утиче да ли повећавамо или смањујемо сопствени ризик за оболевање од ковида-19", поручује Пајовићева.
Додаје да су истраживања показала, поготово у Италији и Шпанији, да људи који имају А крвну групу много чешће оболевају у односу на оне који имају 0 крвну групу.
"То се објашњава на тај начин што су антигени, који се налазе у мембрани еритроцита, протеини који су такође кодирани генима", објашњава Снежана Пајовић.
Додаје да се опет долазимо до генетског нивоа јер су наше крвне групе генетски детерминисане.
Реализација три пројекта који се односе на ковид-19
У оквиру биомедицинских истраживања, која се односе на ковид-19, реализују се три пројекта, истиче Пајовићева.
"То су пројекти који су добијени преко јавног позива Фонда за науку. Период трајања тих пројекта је 18 месеци, а са конкретним резултатом можемо изаћи за око 10 месеци", каже директорка Института.
Наглашава да су у оквиру програма који се односи на селектовање постојећих лекова, који могу бити пренамењени, односно примењени у клиничкој пракси, већ добили одређене резултате.
У сарадњи са Хемијским факултетом и референтном лабораторијом за лекове Универзитета у Тексасу имају објављених шест међународних радова.
Што се тиче проналаска лека за ковид-19, то ће, како је рекла, бити у некој другој фази. Сада када је епидемија у пику, за проналажење новог лека потребно је 10 година и то кошта око две милијарде долара.
"Нама треба хитно решење. У Институту ‘Винча’ је развијена иновативна компјутерска методологија на основу које вршимо селектовање већ постојећих лекова и тај пројекат се развија кроз сарадњу са референтном ковид лабораторијом са Универзитета у Тексасу", изјавила је Пајовићева.
"Након селектовања лекова креће друга експериментална фаза где се ти лекови користе за експериментална биохемијска истраживања, на различитим животињским моделима и то покрива део претклиничких истраживања при чему се користи један од најинфективнијих мутаната да би добили што јаснији одговор када је у питању једна интензивна инфекција", истиче Снежана Пајовић, директорка Института "Винча".
Извор: РТС
