– Очекивани раст привредне активности у земљама окружења, иако нижег интензитета, омогућиће позитивна кретања у спољнотрговинској размјени и одразиће се на раст индустријске производње, посебно прерађивачке индустрије, која је извозно оријентисана – рекао је Вишковић у Народној скупштини образлажући Приједлог програма економских реФорми Републике Српске за период 2021-2023. године.
Он је нагласио да се од 2021. до 2023. године може очекивати опоравак енергетског сектора.
– Раст индустрије омогућава већа улагања, као и повећање броја запослености, а то ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања би, такође, требала да допринесу укупном привредном расту – додао је Вишковић.
Он каже да ће у периоду 2021-2023. година бити настављена иницијатива и реформски процеси који су започети у претходном времену.
– Ријеч је о комплексним и опсежним вишегодишњим реформским процесима, чије спровођење ће допринијети реализацији главних циљева политика Владе Републике Српске датих у седам приоритетних области, а које су дефинисане након идентификације кључних препрека за конкурентност и инклузивни раст – рекао је Вишковић.
Структурне мјере, навео је он, односе се на реформу тржишта енергије и транспорта, реформу тржишта електричне енергије, пољопривреду, индустрију и услуге, унапређење конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде, те пословно окружење и смањење неформалне економије.
– Влада Републике Српске ће у наредном трогодишњем периоду наставити са спровођењем реФорми у области тржишта енергије и транспорта, укључујући реструктурисање `Жељезница Републике Српске` – каже Вишковић.
Према његовим ријечима, у области пољопривреде наставиће се са спровођењем активности на унапређењу конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде, а извршено је повећање субвенција.
– С циљем превазилажења негативних утицаја пандемије вируса корона на пословање привреде, планирана је подршка прерађивачкој индустрији, реализацијом пројеката и подршком развоју домаћег производа и базне индустрије. Такође, због вишеструких утицаја на пословање, планирана је мјера која се односи на јачање подршке опоравку предузетништва. Биће настављене активности у области туризма – навео је Вишковић.
Такође, рекао је он, с циљем побољшања квалитета и ефикасности здравствене заштите, један од главних циљева политика у наредном периоду остаје спровођење реформе здравственог система и социјалне заштите, као и активности у области повећања ефикасности тржишта рада укључујући и институционално јачање Завода за запошљавање, и унапређење усклађености образовања са тржиштем рада ради боље повезаности, што представља један од најозбиљнијих и најхитнијих изазова.
Вишковић је рекао да ће у наредном програмском периоду бити настављено успостављање еФикаснијег система управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом у Републици Српској.
– Посебна пажња биће посвећена другој фази реформе Инспектората Републике Српске и инспекција свих нивоа власти. Циљ је повећање транспарентности и контрола рада инспекцијских органа, ради елиминисања могућности селективног приступа у избору и третману предузећа која су предмет инспекције. Уједно, дугорочни циљ је обједињавање инспекција свих нивоа власти у Инспекторат Републике Српске, како не би било преклапања надлежности и некоординисаног приступа, како би била смањена сива економија и олакшавања пословања – каже Вишковић.
Он је рекао да ће се системски радити на јачању повјерења пословних субјеката и грађана активностима на расту интегритета пореских и контролних органа, које су у надлежности Пореске управе Републике Српске.
– У области пронаталитетне политике обезбиједиће се бесплатни уџбеници за све ученике првог и другог разреда, као и за треће и свако наредно дијете из породица са троје и више дјеце – навео је Вишковић.
Премијер Српске је напоменуо да су основни оквир за израду наведеног документа меморандуми о заједничким политикама и мјерама потписани у децембру 2017. године са социјалним партнерима Владе Републике Српске.
– Реформа јавних предузећа је, поред реформе здравственог система, најважнији задатак. Сва јавна предузећа треба да изађу са планом реорганизације, те јасно дефинисаним смањењем броја радника, начином смањења обавеза и јасно дефинисаним приходом који ће обезбиједити кроз домаћинско пословање базирано на корпоративним принципима. У сарадњи са техничком мисијом Међународног монетарног фонда, спровешће се независна ревизија пословања јавних предузећа, те након тога дефинисати јасан низ корака у реформи јавних предузећа, с циљем повећања транспарентности и одговорности у њиховом раду – каже Вишковић.
Он је оцијенио да је потребна набавити нови систем за управљање фискализацијом.
Предсједник Владе је подсјетио да су доношењем уредбе са законском снагом о пореским мјерама за ублажавања економских посљедица насталих усљед вируса корона ублажене негативне економске посљедице.
– Утврђене су пореске мјере које обухватају продужење рока за подношење годишњих пријава, продужење рока за измирење пореских обавеза, укидање рјешења о одгођеном плаћању пореских обавеза, као и друге мјере које су повезане са облашћу пореза и доприноса – подсјетио је Вишковић.
Он каже да је уредбом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед вируса корона предвиђена мјера која се односи на подршку привредним субјектима с циљем очувања запослености.
– Влада Републике Српске основала је Штаб за праћење штетних посљедица вируса корона на стање у привреди који је усвојио сет мјера за ублажавање посљедица пандемије на привредне субјекте, а једна од њих била је хитна исплата поврата пореза и доприноса за повећање плата у 2019. години. Банкарски сектор Републике Српске, и поред пандемије вируса корона, задржао је адекватну стабилност и ликвидност – навео је Вишковић.
Он је подсјетио да је укупни дуг Републике Српске 5,870 милијарди КМ, односно 53,9 одсто бруто домаћег производа.
Извор: РТРС
