Селимовић у предговору књиге наводи да су у њој представљене биографије знаменитих Срба исламске вјероисповијести, који су оставили неизбрисив траг у бурној прошлости ових крајева од 15. вијека до данас.
У књизи је представљен и њихов богат рад од интереса за српски народ, на културном и научном пољу.
Селимовић је навео да је желио да представи многе свијетле примјере међусобне сарадње и поштовања у, како је навео, "нашем вјерски подијељеном народу, чију су заваду подстицали окупатори".
– И поред мимикрије и конформизма већег дијела муслимана у односу са окупаторима, знатан дио муслиманске интелигенције упорно је радио на освјешћивању и припадности српском националном корпупсу. Ова књига посвећена је храбрим и часним људима, којима дугујемо да буду извучени из народног заборава – написао је Селимовић.
Међу истакнуте Србе за вријеме турско-османске владавине, Селимовић убраја Иса-бега Исаковића, скендер-бега Црнојевића, лозу Соколовића, у којој посебно мјесто припада Мехмед-паши, градитељу моста на Дрини у Вишеграду и низа задужбина широм поробљених српских земаља и турске царевине.
Странице су посвећене и Хусеин-капетану Градашчевићу, познатијем као Змај од Босне, Омет-паши Латасу, као и групи књижевника крајем 19. и почетком 20. вијека.
Из богате историјске грађе, аутор доноси појединости о Мустафи Голубићу, доктору Мехмеду Спахи, муфтији Зекеријаху Зеки Жинари, муфтији Мурату Шећерагићу, пишу "Вечерње новости".
Ту су и биографије интелектуалаца, академика или књижевника који су обиљежили посљедњи вијек, међу којима су Авдо Хумо, Хасан Бркић, Осман Каранеговић, Хамза Хумо, Меша Селимовић, Скендер Куленовић, Девшић Сушић, Ћамил Сијарић, доктор Исо Калач.
Такође, ту су и биографије Емира Немање Кустурице, Мухарема Баздуља, доктора Мехмедалије Нухића и других.
Селимовић је дугогодишњи истраживач и аутор 14 књига о Рашкој области, међунационалним односима, сеобама, презименима…
Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. године у Тешњу у БиХ.
Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним нагласком на демографске и миграционе процесе у Рашкој области.
Добитник је Вукове награде за 2013. годину и Кочићеве награде за исту годину.
Селимовић је у ранијим изјавама за медије говорио и о култу Светог Саве међу потурченим муслиманима у Србији, наводећи да су, да би сачували здравље и заштитили дјецу од урока, многи муслимани крстили своју дјецу, те да је то био један од разлога што је исламизовани Албанац Синан-паша наредио да мошти Светог Саве буду ископане, пренесене на Врачар и спаљене.
Паша је мислио да ће тако уништити култ тог великог српског просвјетитеља и одбити муслимане од Манастира Милешева.
Извор: srna.rs
