"На дневном реду Савјета, који мора да се састане по том питању, треба да буде затварање функције високог представника, а не именовање новог, што би показало да међународна заједница потпуно мјења свој став и да се враћа на оно што је било много година прије”, каже Боцан-Харченко.
Функција високог представника у БиХ је, како наводи, била веома важна на почетку имплементације Дејтонског споразума, у периоду промјене од претежно војне ка претежно грађанској примјени тог договора, али то, сматра Боцан-Харченко, одавно припада историји.
”Сада је ситуација апсолутно другачија, функција високог представника апсолутно не значи ништа и он није у стању да искористи ”бонска овлашћења” у реалном животу, нема утицаја и нико га не узима у озбир”, каже амбасадор.
Сматра да садашњи тренутак захтијева предају свих овлашћења ентитетима у БиХ и да је прихватљива "пријатељска помоћ" међународне заједнице, али ни у ком случају "наметање" и онемогућавање БиХ да буде самостална земља.
На питање какав је став Русије о томе што је кандидат за насљедника Валентина Инцка на мјесту високог представника њемачки политичар Кристијан Шмит и да ли је Москва консултована око тога, Боцан-Харченко каже да се ради о покушају да се "прави политика коју Запад сматра прихватљивом", али да за Русију то није прихватљиво.
”Ако они (Њемачка) нуде свог кандидата, вјероватно сматрају да ће он на најбољи начин вршити функцију високог представника и да ће бити више притисака, како кажу на Западу, у корист тзв. ”најбоље функционалности” БиХ. Али, у ствари мисле на централизацију БиХ, а прије свега на одузимање пуномоћја Републици Српској”, каже руски амбасадор.
Додаје да реалност показује да је неупоредиво више отворених проблема и мањка ефикасности у Федерацији БиХ и да Запад више пажње треба да посвети ситуацији у том ентитету и одговори на захтијеве хрватског народа који је, каже, незадовољан положајем у БиХ.
С обзиром на супротан став Русије, Боцан-Харченко не види могућност за постизање неопходног консензуса око питања високог представника у Савјету одбора за имплементацију мира, уз подсјећање да именовање ОХР није могуће ни без одлуке и потврде СБ УН.
”Ствара се веома тешка ситуација, али гледајући са стране тешко ми је да разумем шта, било ко да је на том мјесту, чак и са политичким и државничким искуством и угледом, може да учини у реалном животу, а не само на папиру”, закључује Боцан-Харченко.
Извор: Тањуг
