Тekst Gorana Vračara koji smo i ranije objavljivali drugim povodom i ovaj put prenosimo u cjelini:
Hvala stvaraocima Republike Srpske 15 miliona puta a pravim stvaraocima mogu samo ponovo da kažem;
Praštajte sinovi srpski
Što smo vašu mladost ugradili u rovove i grudobrane. Što smo od vaših mrtvih tijela podigli vojnička groblja, a od otkinutih udova granice srpske pravili. Što smo vašom krvlju poškropili svetu zemlju pradjedova i što smo vas zaboravili. Što smo vaša imena uklesali na spomenike koje ne oblazimo. Što smo preživjeli tamo gdje ste vi zauvijek pali.
Praštajte mrtva braćo
Što smo dozvolili da nas pobjede izdajnici i dezerteri. Što smo pustili da nas gori od nas kupuju za male pare, a onda da prodaju i rasprodaju sve što je srpsko. Što više vjerujemo ratnim profiterima nego svojim očima. Što se kunemo u neljude, dupeuvlakače i sjecikese. Što postojimo ovakvi kakvi smo na zemlji koju ste vi stvorili. Što se klanjamo fukarama vjerujući da su bolji od nas. Što se sklanjamo s puta gnjidama i vaškama i kunemo se u njih za bijednu koru hljeba. Što smo dozvolili da nas pokradu i naprave od nas sirotinju. Što smo postali ovakvi nikakvi.
Praštajte majke jedinaka
Što su vaši sinovi svojim tijelima i krvlju nahranili ovu prokletu zemlju na kojoj više nije sveto Srbin biti. Što ih se sjećamo samo kad nama treba i što ste ostale same u svijetu vucibatina i neljudi koji su njihove živote dobrano unovčili. Što im na groblje dovodimo švercere o Vidovdanu i što ih oplakujemo samo kad ih se vi sjetite. Praštajte nama koji smo ostali živi i koji sve to gledamo i ne govorimo ništa. Što ćutimo pred nepismenima i sklanjamo se pred lopovima. Što mirno posmatramo kako krčme i ovo malo što je ostalo krsteći se tek o krsnoj slavi. Što postojimo dok vaših sinova nema.
Praštajte srpski sinovi
Što smo vas uzidali u zaborav i što vas nikada neće biti u udžbenicima istorije. Što ste poginuli da bi živjeli oni koji obraza nemaju. Što u vaše ime lažu i kunu se samo kad to njima treba. Što su nas zajahali i ne silaze sa grbače, a mi im sve to dopuštamo. Što smo slabi, jadni i prestrašeni. Što se više bojimo srpskih glavešina nego vi metaka na koje ste jurišali. Što ste poginuli dva puta, jednom od metka a drugi put u našim uspomenama. Što smo vas izdali mi koji smo preživjeli i što smo se na vašim kostima opet i ponovo podijelili na naše i njihove. Što su nas zavadili oni koje ste branili da bi natrpali svoje duboke džepove. Praštajte i vi koji niste iza sebe ostavili nikoga i vi čiji potomci služe i kuluče kod fukara. Što vas nikada niko neće oplakati onako i onoliko koliko ste zaslužili. Što ste uzalud poginuli. Što ste vi to što jeste a mi ovo što jesmo.
Praštajte srpski sinovi jer Bog nam oprostiti neće.
Autor: Goran Vračar
Frontal
